CNN o eksplozijama na „Severnom toku“: „Eksperti ne isključuju sabotažu“

Evropske zemlje u utorak su se utrkivale da istraže neobjašnjiva curenja u dva ruska gasovoda koji prolaze ispod Baltičkog mora u blizini Švedske i Danske, što je infrastruktura u srcu energetske krize od ruske invazije na Ukrajinu.

Eksperti, kao i Rusija, koja je izgradila mrežu, rekli su da se ne može isključiti mogućnost sabotaže.

Švedska pomorska uprava izdala je upozorenje o dva curenja u gasovodu Severni tok 1, ubrzo nakon što je otkriveno curenje na obližnjem gasovodu Severni tok 2 koje je navelo Dansku da ograniči isporuku u prečniku od pet nautičkih milja.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Oba gasovoda su bila žarišta u eskalirajućem energetskom ratu između evropskih prestonica i Moskve koji je udario velike zapadne ekonomije, doveo do skoka cena gasa i pokrenuo lov na alternativne izvore energije.

„Postoje neke indicije da se radi o namernoj šteti“, rekao je izvor iz evropske bezbednosti, dodajući da je još prerano za donošenje zaključaka. „Morate se zapitati: ko bi profitirao?“

Rusija je takođe rekla da je curenje u ruskoj mreži razlog za zabrinutost i da je sabotaža jedan od mogućih uzroka.

„Trenutno se ne može isključiti nijedna opcija“, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Nijedan cevovod nije pumpao gas u Evropu u vreme kada je otkriveno curenje, ali incidenti će poništiti sva preostala očekivanja da bi Evropa mogla da dobije gas preko Severnog toka 1 pre zime.

„Uništenje koje se dogodilo istog dana istovremeno na tri niza priobalnih gasovoda sistema Severni tok je bez presedana“, rekao je mrežni operater Nord Stream AG. „Još nije moguće proceniti vreme obnove infrastrukture za transport gasa.

Iako nijedan nije bio u funkciji, oba cevovoda su i dalje sadržavala gas pod pritiskom.

Danski ministar energetike Dan Jorgensen rekao je u pisanom komentaru da je u ponedeljak otkriveno curenje gasa u Severnom toku 2 između Rusije i Danske.

Gasprom, kompanija pod kontrolom Kremlja i koja ima monopol na izvoz ruskog gasa gasovodom, odbila je komentar.

Rusija je smanjila isporuke gasa Evropi preko Severnog toka 1 pre nego što je u avgustu potpuno obustavila dovode, okrivljujući sankcije Zapada za izazivanje tehničkih poteškoća. Evropski političari kažu da je to bio izgovor za prestanak isporuke gasa.

Novi gasovod Severni tok 2 tek treba da uđe u komercijalne operacije. Plan da ga koristi za snabdevanje gasom Nemačka je odbacila nekoliko dana pre nego što je Rusija poslala trupe u Ukrajinu u februaru.

Kvar ili sabotaža?

Zvaničnici iz Norveške, Švedske i Danske rekli su da je curenje gasovoda izgledalo namerno.

Norveški ministar za naftu i energetiku Terje Asland rekao je u utorak da prve informacije dobijene o curenju ukazuju na „dela sabotaže“. Švedska premijerka Magdalena Andersson i njena danska koleginica Mete Frederiksen rekle su da je incident verovatno bio „nameran“, ali su umanjile mogućnost vojne pretnje.

Jakub Godžimirski, profesor istraživanja na Norveškom institutu za inostrane poslove koji je specijalizovan za rusku energetsku politiku, rekao je da je curenje moglo biti tehnički kvar, ali je rekao da je sabotaža moguća.

Curenje se dogodilo neposredno pre svečanog puštanja u promet u utorak Baltic Pipe koji je prebacivao gas iz Norveške u Poljsku, što je središnji deo napora Varšave da se diverzifikuje od ruskih snabdevanja.

Norveška agencija za bezbednost nafte (PSA) pozvala je u ponedeljak naftne kompanije da budu na oprezu u pogledu neidentifikovanih dronova uočenih kako lete u blizini norveških morskih naftnih i gasnih platformi, upozoravajući na moguće napade.

Portparol švedske uprave za pomorstvo (SMA) rekao je da postoje dva curenja na Severnom toku 1, jedno u švedskoj ekonomskoj zoni i drugo u danskoj zoni, dodajući da su oba curenja bila u oblasti severoistočno od danskog ostrva Bornholm.

„Mi dodatno pazimo da nijedan brod ne dođe previše blizu lokacije“, rekao je drugi portparol SMA.

Plovila bi mogla da izgube plovnost ako uđu u to područje, a može postojati i rizik od zapaljenja iscurelog gasa iznad vode i u vazduhu, saopštila je danska energetska agencija, dodajući da nema bezbednosnih rizika povezanih sa curenjem van zone isključenja.

Eksplozije u oblasti blizu gasovoda Severni tok otkrili su seizmolozi u ponedeljak, međutim nije jasno da li su ti događaji povezani sa gasovodima.

Curenje bi uticalo na životnu sredinu samo na lokalnom nivou, što znači da bi bila pogođena samo oblast u kojoj se nalazi oblak gasa u vodenom stubu, navodi se u saopštenju, dodajući da bi izlazak metana sa efektom staklene bašte imao štetan uticaj na klimu.

Danske vlasti su zatražile da se nivo pripremljenosti Danske za energetski i gasni sektor podigne nakon curenja, korak koji bi zahtevao pojačane bezbednosne procedure za elektroenergetske instalacije i objekte.

„Proboji gasovoda se dešavaju izuzetno retko… Želimo da obezbedimo temeljno praćenje kritične infrastrukture Danske kako bismo u budućnosti ojačali sigurnost snabdevanja“, rekao je šef danske energetske agencije Kristofer Bocau.

Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte 

Webtribune.rs