Dok se sukob oko Irana produbljuje, pojavljuju se informacije koje ukazuju na širu strategiju Vašingtona. Prema navodima CNN-a, pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom, Centralna obaveštajna agencija SAD navodno naoružava kurdske snage kako bi podstakla narodni ustanak u Iranu.
Ovi podaci dolaze u trenutku kada se već govori o mogućim kopnenim operacijama na zapadu zemlje.
Administracija predsednika Donalda Trampa, kako tvrde sagovornici američke televizije, vodi razgovore sa iranskim opozicionim grupama i kurdskim liderima unutar Irana o pružanju vojne podrške.
Nije reč samo o neformalnim kontaktima. Dana 3. marta Tramp je održao razgovor sa predsednikom Demokratske partije Iranskog Kurdistana (KDPI) Mustafom Hidžrijem, što se u diplomatskim krugovima tumači kao signal ozbiljne namere.
U narednim danima, navodi se, kurdske oružane snage u Iranu mogle bi da se uključe u kopnenu operaciju na zapadu zemlje. Jedan američki zvaničnik izjavio je da „sada postoji velika šansa“.
Takva formulacija, iako oprezna, sugeriše da se procenjuje povoljan trenutak za aktiviranje unutrašnjih poluga pritiska.
Prema jednom od izvora, ideja američkih vlasti jeste da kurdske snage stupe u otvoreno suprotstavljanje iranskim bezbednosnim strukturama. Time bi se, kako se navodi, građanima Irana u velikim gradovima omogućilo da izađu na proteste bez istog nivoa bezbednosnog odgovora kakav je zabeležen u januaru.
Drugi sagovornik CNN-a dodaje da bi kurdske formacije mogle doprineti destabilizaciji regiona i iscrpljivanju vojnih resursa Irana.
Takav pristup oslanja se na procenu da unutrašnji pritisak, u kombinaciji sa spoljnim delovanjem, može stvoriti efekat koji klasične vojne operacije same po sebi ne postižu.
Međutim, iskustvo regiona pokazuje da dinamika terena često nadilazi početne kalkulacije. Uključivanje kurdskih snaga u širi sukob nosi potencijalne posledice ne samo za Iran, već i za susedne države, gde kurdsko pitanje već dugo predstavlja osetljivu temu.
U ovom trenutku ostaje otvoreno pitanje koliko su ove informacije deo šire strategije, a koliko signal političkog pritiska. Ono što je izvesno jeste da se paralelno sa vojnim dejstvima vodi i bitka za unutrašnju stabilnost Irana.
A upravo na tom polju, gde se prepliću bezbednost, politika i etničke tenzije, često se odlučuje mnogo više nego na samoj liniji fronta.
