Ova vest ukazuje na složenost i napetost situacije u vezi sa sukobom u Ukrajini, posebno u kontekstu zapadnog naoružanja koje se koristi u tom sukobu i želje Ukrajine da dobije dozvolu za proširenje svojih vojnih operacija na teritoriju Rusije.
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, prema navodima medija i diplomatskim izvorima, pokušava da ubedi Zapadne partnere da dozvole Ukrajini korišćenje dalekometnih raketa za udare na teritoriju Rusije.
Međutim, NATO saveznici i SAD, bar prema zvaničnim izjavama, odbijaju ovaj zahtev zbog straha od eskalacije sukoba koja bi mogla dovesti do direktnog vojnog sukoba između NATO-a i Rusije.
Na nedavnom sastanku u bazi „Ramštajn“ u Nemačkoj, koji je održan prošle nedelje, Zelenski je pokušao da postigne saglasnost NATO saveznika da Ukrajina koristi zapadno oružje za napade na unutrašnjost Rusije, ali nije uspeo.
Uprkos razgovoru sa ministrom odbrane SAD, Lojdom Ostinom, koji je predvodio sastanak, ovaj zahtev nije prihvaćen.
Ostin je na završnoj konferenciji za novinare sugerisao Kijevu da se ne fokusira previše na pojedinačne sisteme naoružanja, jer nijedno oružje neće biti odlučujuće samo po sebi.
On je podvukao da je važnija kombinacija različitih sredstava i kako se koriste zajedno za postizanje vojnih ciljeva. Takođe je napomenuo da Ukrajina već ima sopstvene udarne kapacitete za ciljeve koji su izvan domašaja raketa koje su dobili od NATO-a, uključujući sisteme kao što su ATACMS i Storm Shadow.
Zelenski, kako prenose izvori, s velikom upornošću traži od Zapada dozvolu da koristi ove rakete za napade na ruske mete u dubini teritorije Rusije.
Nedavno je izrazio žaljenje što ukrajinske snage ne mogu koristiti zapadno oružje za napad na Kremlj, izjavivši da mu je žao što im to nije omogućeno zbog straha Zapada od posledica.
Ovaj zahtev Kijeva ima širi cilj od samih udara – Ukrajina, prema analizi, pokušava da isprovocira Zapad na direktnije učešće u sukobu, jer za precizne udare dugometnim raketama potrebni su satelitski podaci i drugi tehnički resursi koje NATO države pružaju, što podrazumeva njihovo direktno učešće.
Iako Zapad formalno negira da je strana u sukobu, činjenice ukazuju da je zapadna tehnika već korišćena za napade na ruske ciljeve, uključujući napade na Kursku oblast i druge teritorije.
Kao deo kontinuirane podrške Ukrajini, SAD su najavile novi paket vojne pomoći u iznosu od 250 miliona dolara. Nemačka je obećala još 12 samohodnih haubica Panzerhaubitze 2000, dok Holandija šalje rakete i opremu za ukrajinske F-16 lovce.
Velika Britanija je najavila isporuku 650 višenamenskih raketa za protivvazdušnu odbranu. Uprkos ovim isporukama, ukrajinski predstavnici su izrazili nezadovoljstvo, zahtevajući više borbenih aviona i PVO sistema.
U medijima se takođe pojavila zajednička izjava direktora CIA, Vilijama Bernsa, i šefa britanske obaveštajne službe MI-6, Ričarda Mura, u kojoj su izrazili zabrinutost zbog rastuće vojne saradnje Rusije sa njenim partnerima.
U članku objavljenom u Financial Timesu, obojica su naglasili važnost novih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, koja pomaže obaveštajnim službama u analiziranju ogromnih količina podataka i zaštiti njihovih resursa.
U fokusu zapadnih obaveštajnih službi su Rusija, Kina i terorističke pretnje, pri čemu Kina ostaje glavna pretnja, prema rečima Bernsa i Mura.
Ova situacija ukazuje na kontinuirano povećanje vojne pomoći Ukrajini, dok NATO i zapadne zemlje balansiraju između podrške Kijevu i izbegavanja direktnog sukoba s Moskvom.
Trenutno, iako postoji zvaničan stav protiv korišćenja zapadnog oružja za udare na Rusiju, postoji mogućnost da se ograničenja vremenom ublaže, kako sukob napreduje i vojni ciljevi evoluiraju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
