Sredinom 20. veka, u senci Hladnog rata, američke obaveštajne službe aktivno su razvijale eksperimentalne metode ispitivanja i manipulacije ljudskim umom kako bi stekle prednost u sukobu sa Sovjetskim Savezom.
Jedan od najkontroverznijih programa tog perioda bio je projekat „Artičoka“, osmišljen i sproveden od strane Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Nedavno objavljeni arhivski dokumenti otkrivaju detalje o eksperimentima koji uključuju upotrebu droga i hipnoze u ispitivanjima osumnjičenih za špijunažu.
Program „Artičoka“ započet je 1951. godine kao deo šireg napora da se ispitaju mogućnosti kontrole ljudskog uma.
Program je nastao kao odgovor na strah od sovjetskih napredaka u oblastima psiholoških manipulacija i ispiranja mozga.
Glavni cilj programa bio je ispitivanje načina na koje bi hemikalije, hipnoza i psihološke tehnike mogli da se koriste za dobijanje informacija, modifikovanje ponašanja ili onemogućavanje sposobnost otpora kod pojedinaca.
Program je kasnije postao poznat kao prethodnik projekta „MK-ULTRA“, još jednog kontroverznog programa CIA-e, ali je u početnoj fazi imao uže definisane ciljeve.
Dokumenti otkrivaju da je „Artičoka“ bio usmeren na „savršenu istinu“ – kombinaciju hemijskih i psiholoških sredstava koja bi mogla da nateraju osumnjičene da izdaju poverljive informacije bez njihove svesti o tome.
Prema arhivskim dokumentima koje je objavio Arhiv za nacionalnu bezbednost SAD, jedan od najznačajnijih eksperimenata u okviru programa „Artičoka“ uključivao je ispitivanje osumnjičenog „ruskog dvostrukog agenta“ u julu 1952. godine.
Memorijalni dopis upućen direktoru CIA opisuje metode koje su korišćene tokom ispitivanja. Ispitivan je pod dejstvom kombinacije sedativa i stimulansa, uz istovremenu primenu hipnoze.
Cilj hipnoze bio je postizanje regresije, odnosno dovođenje subjekta u stanje u kojem bi ponovo proživljavao incidente iz svoje prošlosti.
U dopisu se navodi da je eksperiment bio uspešan, jer je ispitanik pod hipnozom mogao da doživi detalje iz svoje prošlosti, kao i da kasnije ne bude svestan da je ispitivanje uopšte održano.
Ovaj fenomen, nazvan „amnezija ispitivanja“, smatran je značajnim korakom u razvoju tehnika ispitivanja.
Memorandum iz 1952. godine takođe navodi da su agenti u sigurnim kućama primenjivali slične metode u dva navrata, testirajući efikasnost „hemijsko-hipnotičke tehnike“ na različitim „metama“.
Ispitivani su bili izloženi kombinaciji lekova koji su izazivali opuštanje i podsticali konfuziju, što je bilo praćeno indukcijom hipnotičkog stanja. Rezultati su bili „ubedljivi“, što je potvrdilo vrednost ove metodologije za dalje eksperimente.
Iako je program „Artičoka“ donosio značajne rezultate u kontekstu Hladnog rata, upotreba ovakvih metoda postavila je brojna etička pitanja.
Ispitivanje ljudi bez njihove saglasnosti, uključujući primenu droga i manipulaciju svešću, dovelo je do osuda javnosti i brojnih kritika kada su slični programi izašli na videlo u decenijama koje su usledile.
Istraživači i istoričari koji su analizirali ove programe ističu da su eksperimenti često obuhvatali ranjive grupe, poput zatvorenika, imigranata ili psihijatrijskih pacijenata.
Program „Artičoka“ je u mnogim aspektima utro put za moderne tehnike u oblastima neuropsihologije i psiholoških ispitivanja.
Iako su savremene metode etički regulisane, principi istraživanja ljudskog ponašanja i manipulacije ostaju pod jakim uticajem ovih ranih eksperimenata.
Objavljivanje dokumenata poput ovog iz 1952. godine pomaže razumevanju konteksta u kojem su se ovi eksperimenti izvodili. Istovremeno, oni podsećaju na rizike i zloupotrebe povezane sa tajnim istraživanjima.
Dokumenta poput ovih osvetljavaju mračnu stranu Hladnog rata, pružajući uvid u dubinu tajnih operacija koje su oblikovale geopolitičke odnose tog doba.
Teodor Savić (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
