Конzervansi su svuda oko nas – u gaziranim pićima, suhomesnatim proizvodima, suvom voću, pa čak i u nekim pekarskim i mlečnim proizvodima.
Njihova osnovna svrha je da produže rok trajanja hrane i zaštite je od kvarenja, ali pitanje koje mnoge muči jeste: Kako oni utiču na naše zdravlje ako ih redovno konzumiramo?
O tome je govorio gastroenterolog iz klinike akademika Rojtberga, dr Evgenij Belousov, koji je objasnio da neki konzervansi mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, naročito kod ljudi koji su osetljiviji na određene supstance.
„Recimo, sulfiti, koji se često dodaju u vino i suvo voće, mogu kod nekih ljudi izazvati probleme sa disanjem ili kožne osipe. To su reakcije koje mnogi ne povezuju odmah s konzervansima, ali one itekako mogu biti ozbiljne“, kaže Belousov.
Još jedna problematična grupa su dodaci koji remete balans crevne flore. „Razni stabilizatori i antioksidansi mogu negativno uticati na mikrofloru creva, što dovodi do nadutosti, neprijatnog osećaja u stomaku i problema sa varenjem“, upozorava doktor.
Skrivena opasnost u mesnim proizvodima
Posebnu pažnju posvetio je nitratima i nitritima, supstancama koje se nalaze u mesnim prerađevinama kako bi im produžile svežinu i poboljšale boju. Problem je u tome što se u organizmu mogu pretvoriti u nitrozamine – jedinjenja koja su povezana s povećanim rizikom od raka.
„Nije slučajno što se sve više govori o štetnosti prerađenog mesa – nije samo stvar masti i kalorija, već i ovih dodataka koji dugoročno mogu biti opasni“, objašnjava gastroenterolog.
Hormonski disbalans i druge posledice
Postoje i konzervansi koji se sumnjiče da remete hormonsku ravnotežu u telu. „Oni mogu delovati kao endokrini disruptori, što znači da mogu izazvati hormonalne poremećaje, a to je posebno problematično za ljude koji već imaju neke hronične zdravstvene probleme“, upozorava Belousov.
Među najproblematičnijim konzervansima istakao je benzoat natrijuma, koji se često nalazi u gaziranim pićima i raznim sosovima. U kombinaciji s vitaminom C, ova supstanca može stvoriti benzol – poznati kancerogen.
„Tu je i kalijumova so, koja se koristi u različitim proizvodima, ali njen višak može poremetiti balans elektrolita u telu. A u konditorskim proizvodima često se koristi hidroksitostearinska kiselina, koja može izazvati probleme sa hormonima“, dodaje on.
Kako smanjiti unos štetnih konzervansa?
Šta možemo da uradimo da bismo se zaštitili? Belousov savetuje da se pre svega oslonimo na sveže i prirodne namirnice kad god je to moguće. „Najbolji način da smanjite unos konzervansa jeste da birate hranu s jednostavnim sastavom. Što manje sastojaka na etiketi – to bolje.“
Osim toga, preporučuje da pažljivo čitamo deklaracije na proizvodima i izbegavamo one koji sadrže previše dodataka. „Naravno, u današnje vreme nije realno očekivati da potpuno izbacimo konzervanse iz ishrane, ali možemo ih znatno smanjiti – a to može biti ključno za dugoročno zdravlje“, zaključuje Belousov.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
