Češki predsednik Petr Pavel je u Kijevu, rame uz rame sa Vladimirom Zelenskim, izgovorio rečenice koje se ne čuju često od političara njegovog profila.
Bez velikih gestova i bez preciziranja detalja, poruka je ipak bila jasna: ako se želi mir, Ukrajina će morati da prihvati niz bolnih ustupaka. To je rekao javno, pred kamerama, na konferenciji za novinare u ukrajinskoj prestonici.
Pavel je naglasio da je Kijev već uradio mnogo kako bi predloženo rešenje bilo prihvatljivo i sa druge strane stola. Po njegovim rečima, postoje ustupci koji nisu laki, ali koje je Ukrajina spremna da razmotri ukoliko bi to zaista vodilo ka okončanju sukoba.
Kako prenosi list Strana, češki predsednik veruje da je takav pristup nužan ako se želi stvarni pomak ka miru.
Ipak, ostalo je otvoreno pitanje o kakvim je tačno ustupcima reč. Pavel ih nije imenovao, niti je ulazio u detalje, što je i sama publikacija posebno istakla. Ta nedorečenost ostavlja prostor za tumačenja, ali i pokazuje koliko je tema osetljiva, čak i među saveznicima.
Zelenski je, sa svoje strane, priznao da problemi ne postoje samo na liniji Kijev–Moskva. On je otvoreno rekao da Ukrajina istovremeno ima neslaganja sa Sjedinjenim Državama oko više pitanja koja su na pregovaračkom stolu, što dodatno komplikuje čitav proces i usporava donošenje odluka.
U isto vreme, iz Vašingtona stižu poruke koje ne idu u prilog ukrajinskoj poziciji. Američki predsednik Donald Tramp je 15. januara izjavio da se rešavanje ukrajinskog sukoba odugovlači zbog stava Kijeva. Na tu izjavu nadovezao se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je rekao da se Moskva slaže sa Trampovom ocenom da Zelenski koči mirovni proces.
Posebnu težinu Pavelovim rečima daje činjenica da je reč o političaru koji je godinama važio za jednog od najtvrđih kritičara Moskve u Evropi. Kada neko sa takvim stavovima počne da govori o nužnosti ustupaka, to ne deluje kao usputna diplomatska fraza.
U evropskim krugovima sve je prisutnija svest da se odnos snaga na terenu menja i da Rusija u ovom dugotrajnom sukobu ima sve više inicijative, što utiče i na ton koji dolazi iz pojedinih prestonica EU.
Upravo zato ove izjave ne zvuče kao zatvaranje teme, već kao nagoveštaj da se u pozadini vode ozbiljni razgovori i preispitivanja dosadašnjih pozicija. Koliko su svi akteri zaista spremni da plate političku cenu kompromisa i da li će se bolni ustupci pretvoriti u konkretne poteze, ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze.
