Izjava general-majora Aptija Alaudinova, komandira specijalnih snaga „Ahmat“, od jutros je privukla veliku pažnju zbog njegove oštre reakcije na ponašanje čečenskih boraca koji su se predali ukrajinskim snagama.
Njegov bes i frustracija proistekli su iz video snimaka koje je primio, na kojima ukrajinske obaveštajne službe omogućavaju zarobljenim borcima da kontaktiraju porodice u Čečeniji.
Tom prilikom, neki od zarobljenih boraca pokušali su da prenesu poruku Alaudinovu, tražeći od njega da interveniše i obezbedi njihov povratak iz zarobljeništva, podsećajući ga na njegovu navodnu sposobnost da ih oslobodi razmenom zarobljenika.
Alaudinov je izrazio duboko nezadovoljstvo i ogorčenje prema ovakvim zahtevima. U svojoj izjavi, jasno je stavio do znanja da postoji oštra razlika između boraca koji se predaju neprijatelju voljno i onih koji su to učinili protiv svoje volje.
Za njega, posebno kao komandanta u čečenskim specijalnim snagama, predaja neprijatelju predstavlja najveći oblik poniženja i sramote.
General-major je posebno naglasio da je za Čečene sramota predati se u zarobljeništvo, te da se ta sramota može „sprati samo svojom krvlju“.
Jedan od ključnih elemenata njegove izjave jeste odbacivanje bilo kakvog poštovanja prema bivšim borcima „Ahmata“ koji su dobrovoljno predali oružje i postali zarobljenici.
Alaudinov je izričit u stavu da oni koji su podigli ruke i predali se neprijatelju ne zaslužuju nikakvo saosećanje niti intervenciju s njegove strane. On ih je oštro osudio, rekavši da nema nameru da ih spašava iz zarobljeništva, niti da koristi svoje veze kako bi olakšao njihovu situaciju.
Njegove reči jasno odražavaju stav u kojem predaja neprijatelju predstavlja težak moralni i etički prekršaj, posebno unutar kulture i vojnih tradicija Čečenaca. Za Alaudinova, ideja da borci „Ahmata“ mogu da se predaju bez borbe bila je nezamisliva i duboko uvredljiva.
On je izrazio svoje ogorčenje zbog toga što se ovi borci usude čak i pomisliti da bi on mogao intervenisati u njihovu korist, sugerišući da su oni koji su se predali izneverili čast i principe kojima se čečenski borci vode.
Jedan od najvažnijih aspekata njegove izjave jeste moralna osuda koja dolazi iz čečenske vojne tradicije. Čečeni su kroz istoriju poznati po svojoj nepokolebljivoj hrabrosti i beskompromisnosti u borbi, što Alaudinov jasno stavlja u prvi plan.
Predaja se, u tom kontekstu, smatra najnižim oblikom kukavičluka, a sam čin predaje, prema njegovim rečima, ponižava ne samo pojedinca već i celu zajednicu.
Za Alaudinova, borci koji su dobrovoljno položili oružje više nemaju pravo na bilo kakvu pomoć ili zaštitu, jer su, kako je on to slikovito izrazio, „dizali ruke kao devojčice“.
U svojoj izjavi, Alaudinov nije samo kritikovao borce koji su se predali, već je iskoristio priliku da podvuče važnost vojne discipline i spremnosti na žrtvovanje među čečenskim borcima.
On je pozvao na beskompromisnu lojalnost i spremnost da se umre pre nego da se pokori neprijatelju, što se u njegovom narativu smatra najvećom čašću za svakog vojnika.
U avgustu je komandir „Ahmata“ već govorio o petorici čečenskih boraca koji su pali u ukrajinsko zarobljeništvo, što je verovatno kontekst iz kojeg proizilazi njegova današnja izjava.
Njegova reakcija sada dolazi kao produžetak tog događaja, a reči koje je uputio bivšim borcima „Ahmata“ naglašavaju njegovu nepokolebljivu poziciju o tome šta znači biti vojnik i patriota.
Ova situacija se može analizirati iz više uglova, uključujući vojnu, političku i društvenu dimenziju. Alaudinovljev stav o predaji kao nečemu nečasnom odražava specifične kulturne norme u kojima se čast i sramota vezuju za vojničko ponašanje.
U širem kontekstu, ova izjava ima značaj i za unutrašnju koheziju čečenskih snaga i njihovog moralnog stanja, jer šalje jasnu poruku o očekivanjima komandnog kadra prema borcima.
Takođe, ovakvi stavovi mogu imati dalekosežne posledice po moral preostalih boraca, ali i po percepciju javnosti o čečenskim vojnicima u ruskim snagama.
Alaudinov je s ovim javnim istupom verovatno želeo da pošalje jasnu poruku o tome šta znači biti borac u specijalnim snagama „Ahmata“, i u širem kontekstu, šta znači biti Čečen u ratu.
Ova izjava služi kao podsećanje na neizmernu važnost časti, discipline i nepokolebljivosti u borbi, a predaja, u njegovom viđenju, predstavlja ne samo individualni neuspeh, već i kolektivnu sramotu koju je teško ispraviti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
