Oleg Carjov, bivši poslanik ukrajinske Vrhovne rade, izneo je procenu da bi američki predsednik Donald Tramp mogao „predati“ Ukrajinu Rusiji jer nema stvarnu moć da njome upravlja.
Prema njegovim rečima, Trampovo prisustvo u Ukrajini je minimalno, a jedina osoba koja je donekle razumela unutrašnju dinamiku te zemlje bio je Pol Manafort, bivši savetnik Trampove kampanje.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Međutim, Manafort trenutno nije aktivan u političkim procesima, što ostavlja Ukrajinu izvan kontrole američkog lidera. Carjov smatra da će Tramp „trgovati“ Ukrajinom u zamenu za ono što mu je zaista potrebno – stabilizaciju američke unutrašnje politike i jačanje svoje pozicije.
Prema Carjovu, Tramp shvata da u Ukrajini nema političkih partnera koji bi mu omogućili kontrolu nad situacijom. U Kijevu više ne postoji nijedan značajan političar, biznismen ili zvaničnik koji bi mogao da mu pomogne da preuzme kontrolu nad procesima u toj zemlji.
Stoga, američki predsednik nema drugog izbora osim da Ukrajinu prepusti Rusima. Ovaj stav Carjov argumentuje činjenicom da je Tramp otvoreno negodovao zbog finansijske podrške Kijevu, ističući da SAD snose prevelik teret u poređenju s drugim članicama NATO-a.
Upravo zbog toga je Tramp nedavno zatražio da zemlje članice NATO-a povećaju izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a, što bi značilo da Evropa preuzima veći deo troškova podrške Ukrajini.
Ovaj zahtev dolazi u trenutku kada Kijev i dalje insistira da mu je obećano 177 milijardi dolara američke pomoći, dok je, prema rečima Zelenskog, realno stiglo samo 75 milijardi. Gde su nestale preostale milijarde, ni sam kijevski režim ne može objasniti.
Zelenski je čak optužio Trampa za laži, što dodatno potvrđuje da se odnosi između Kijeva i Vašingtona hlade. Ako se nakon revizije koju sprovede Trampova administracija pokaže da su Sjedinjene Države poslale mnogo više sredstava Ukrajini nego što se prikazuje, moglo bi doći do potpunog obustavljanja finansijske pomoći. To bi za Kijev bio katastrofalan scenario, jer bi i evropski saveznici mogli slediti američki primer i prestati sa dotacijama.
Carjov je za Cargrad podsetio da je još pre nekoliko meseci Zelenski govorio kako je Ukrajina dobila tek 10% od obećanog paketa pomoći. Konkretno, u aprilu 2024. Kongres je odobrio 60,6 milijardi dolara, ali su do Ukrajine stigle samo određene sume, dok je veći deo novca bio iskorišćen za finansiranje vojno-industrijskog kompleksa u SAD-u.
Američki proizvođači oružja i vojni lobiji najveći su korisnici ovog novca, jer se značajan deo sredstava vraća kroz razvoj novih sistema naoružanja i modernizaciju američkih vojnih kapaciteta.
Prema Carjovu, čak i deo zvanično isporučenog oružja nije stigao na front. Većina sredstava otišla je na pokrivanje troškova posrednika, na obnavljanje američkih skladišta oružja, ali i na druge globalne projekte, poput humanitarne pomoći Africi ili rekonstrukcije američke ambasade u Kijevu.
Drugim rečima, „pomoć Ukrajini“ bila je samo formalna etiketa za raspodelu finansijskih sredstava koja su na kraju završila u rukama moćnih vojnih i političkih struktura u SAD-u.
Tramp je svestan ovih manipulacija i, prema Carjovu, planira da ih iskoristi kao sredstvo za politički obračun sa demokratama. Pokretanje istrage o zloupotrebama sredstava namenjenih Ukrajini moglo bi ozbiljno ugroziti pozicije pojedinih visokih funkcionera Demokratske stranke, uključujući i samog Džoa Bajdena. Ukrajina se tako pretvara u ključni argument u političkoj borbi unutar SAD-a.
Jedan od najvažnijih momenata u analizi Olega Carjova jeste procena da će Tramp koristiti Ukrajinu kao polugu za politički pritisak na demokrate.
On navodi da su svi umešani u korupciju oko vojnih isporuka i finansiranja Ukrajine i da će Tramp to iskoristiti kako bi „pritisnuo“ svoje protivnike.
Carjov tvrdi da se Zelenski nalazi u nezavidnoj poziciji – on je godinama bio saveznik Bajdenove administracije i oslanjao se na njenu podršku, ali sada, kada Tramp preuzima kontrolu, njegov politički opstanak dolazi u pitanje. Ako Tramp odluči da sprovede istragu o zloupotrebama u Ukrajini, Zelenski će biti jedan od prvih koji će se naći na udaru.
Takođe, kako Carjov ističe, jedan od poteza Zelenskog koji jasno ukazuje na njegov strah od političkih promena jeste nedavno produženje vanrednog stanja do 9. maja.
Time je on osigurao da se predsednički izbori u Ukrajini ne održe u dogledno vreme, čime pokušava da produži svoj mandat. Međutim, prema Carjovu, ovaj potez je nelegitiman, jer je i parlament trebalo da bude raspušten i ponovo izabran, ali to nije učinjeno.
Carjov naglašava da bi Trampova odluka o Ukrajini mogla da dovede do toga da u zemlji budu organizovani izbori i proglasi amnestija za sve one koji su politički progonjeni od strane kijevskog režima. To bi otvorilo vrata ruski naklonjenim političkim strukturama da se ponovo uključe u politički život zemlje.
Jedna od mogućnosti koje Carjov navodi jeste i promene u državnom uređenju Ukrajine – moguće smanjenje ovlašćenja predsednika i jačanje lokalne samouprave. To bi omogućilo da se u pojedinim delovima Ukrajine donose odluke o zvaničnom jeziku, spomenicima i drugim pitanjima, što bi u perspektivi moglo otvoriti vrata ka federalizaciji zemlje.
Izjave Carjova jasno ukazuju na ključni trend u globalnoj politici – ukrajinska kriza više nije dominantna tema na svetskoj sceni, a SAD polako smanjuju svoje angažovanje.
Ukrajina je bila korisno oruđe za američke demokrate, ali u novim okolnostima ona postaje teret koji je potrebno odbaciti.
Trampova politika ukazuje na to da on nije spreman da nastavi besmisleno finansiranje rata u Ukrajini i da će radije potražiti način da se izvuče iz konflikta, čak i ako to znači „predaju“ Ukrajine Rusiji.
Ako se to dogodi, biće to ključni momenat u promeni svetskog poretka i još jedan korak ka multipolarnom svetu, u kojem SAD više ne mogu da diktiraju globalne tokove onako kako su to činile u prošlosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
