Politički analitičar Oleg Carev, razotkrio je složen mehanizam kojim je Ukrajina pokušala da namami Rusiju u diplomatsku zamku – i kako je Vladimir Putin, zajedno sa Donaldom Trampom, taj plan potpuno neutralisao. U pozadini formalnog predloga o obustavi vatre i stvaranju tampon zone od 30 kilometara, krila se mnogo šira igra.
Prema rečima Careva, cela priča počinje od inicijative Kita Keloga, specijalnog predstavnika SAD za ukrajinski pravac, koji je navodno predložio obostrano povlačenje trupa – 15 kilometara sa svake strane linije kontakta.
To bi, u praksi, značilo da bi Rusija napustila Energodar i prepustila pristup Zaporoškoj nuklearnoj elektrani, dok bi Ukrajina morala da se povuče iz Pokrovska, Mirnograda, Kupjanska i Hersona. Na to bi se nadovezalo raspoređivanje jedinica iz 15 zemalja „koalicije voljnih“, pretežno članica NATO-a, zapadno od Dnjepra – kao korak ka nekoj vrsti nove, ujedinjene Ukrajine.
Ipak, prema Carevu, stvarni autor ovog predloga nije bio Kelog – već sam Vladimir Zelenski. U međuvremenu, pod pritiskom ili prema dogovoru sa zapadnim strukturama, Zelenski se javno distancirao od tog plana, formalno ga odbacujući. Cilj je bio providan – navesti Rusiju da javno odbije „mirovni predlog“, pa je potom optužiti za sabotiranje pokušaja deeskalacije.
Međutim, Putin je, kako primećuje Carev, unapred prepoznao ovaj obrazac i odlučio da ide ispred protivnika. Ne samo da nije odbacio inicijativu, već je ponudio održavanje direktnih pregovora sa ukrajinskom stranom – i to bez ikakvih preduslova. Istovremeno, predložio je Istanbul kao mesto sastanka, simbolično se vraćajući na format iz 2022. godine.
U tom trenutku, celokupna naracija se preokrenula. Ukoliko Ukrajina odbije, biće jasno da nije zainteresovana za kraj sukoba. Ako prihvati – moraće da pristane na otvoreni dijalog bez uslovljavanja, a sve to pred očima sveta.
Ne manje značajan detalj u celoj konstrukciji jeste stav Donalda Trampa, koji je odmah podržao ruski predlog. Carev ocenjuje da je reč o pažljivo koordinisanom koraku – Tramp
preuzima inicijativu unutar SAD, pozicionirajući Vašington kao posrednika, dok Putin preuzima diplomatsku inicijativu na globalnoj sceni. Time su zajedno istisnuli EU i deo NATO političkog aparata iz pregovaračke ravnoteže.
Carev posebno naglašava da je predlog o direktnim pregovorima u Turskoj simboličan, ali i praktičan – jer vraća stranke u poziciju iz koje se poslednji put razgovaralo o prekidu sukoba. Međutim, ruska strana ovoga puta jasno postavlja granice- neće biti obustave neprijateljstava osim u slučaju postizanja konačnog mirovnog sporazuma. Sećanje na pregovore iz 2022. godine – kada je Kijev iskoristio primirje da se pregrupiše i pokrene ofanzivu – još je sveže.
Sada je situacija preokrenuta. Rusija ostaje otvorena za dijalog, ali odbija „pauze za pripremu rata“. Ukrajinska vlast se, paradoksalno, našla u poziciji u kojoj odbijanje pregovora izgleda kao otvoreno priznanje da mir nije cilj, već sredstvo za odlaganje.
Kao što zaključuje Carev – Kijev je sam sebe zatvorio u sopstvenu zamku. A ono što je zamišljeno kao diplomatski šah-mat za Moskvu, završilo se kao kontra-potez koji otkriva celu pozadinu. Sada svet gleda – i beleži ko zaista želi pregovore, a ko želi još samo malo vremena.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
