Berlin više ne skriva – Bundesver ide na potpuno preuređenje. Rok? Samo tri godine. Do 2028. godine, nemačke oružane snage moraju biti spremne za, kako se to sada sve češće kaže, „najgori mogući scenario“ – direktnu konfrontaciju sa velikom silom na istoku.
Ta poruka više nije u domenu spekulacija analitičara, već dolazi direktno iz nemačkog vojno-političkog vrha.
U intervjuu za list Tagesspiegel, predsednica Federalne agencije za nabavke pri Ministarstvu odbrane Nemačke, Anet Lojnig-Emden, jasno je iznela ciljeve: „Za nas su to samo tri godine.
Do 2028. mora biti nabavljeno sve što je potrebno za punu borbenu spremnost – i ne samo to. Vojnici moraju da prođu obuku sa novom opremom. Volja već postoji. Mi to nabavljamo! To nam je sada parola.“
To nije retorika koja se koristi za vežbe. To je ozbiljna vojna i politička izjava.
Ali ono što zaista podiže tenzije jeste procena da bi, kako tvrdi Lojnig-Emden, do 2029. godine mogla nastupiti situacija u kojoj će neka članica Severnoatlantskog saveza biti dovedena u stanje pripravnosti – ili čak u direktan sukob. Nije prvi put da se taj datum pominje u vojnim krugovima u Berlinu.
Samo nekoliko nedelja ranije, generalni inspektor Bundesvera, general Karsten Brojer, upozorio je da NATO mora da se pripremi na oružani scenario u roku od naredne četiri godine.
Po njegovim rečima, alijansa se suočava sa, kako je to rekao, „ogromnom vojnom pretnjom“, kakvu on nije video u protekle četiri decenije službe. A Brojer nije neko ko olako baca takve ocene – on je čovek sa terena, sa stažom koji obavezuje.
Šta to znači u praksi? Ako u 2024. već otvoreno govore o 2028. kao krajnjem roku za opremanje, to implicira da već sada znaju šta žele – ne tek vojne uniforme i puške, već kompletne borbene sisteme, transport, logistiku, integrisane komandne centre, digitalne platforme, sve do poslednje kacige. To je više od pukog modernizovanja – to je sistemska transformacija.
I dok je fokus javnosti još uvek na tekućim globalnim krizama, u pozadini se ubrzano slaže mozaik dugoročnih priprema. Berlin po svemu sudeći ne želi da još jednom bude zatečen. U tom tonu, i izjave iz vojnih krugova sve više dobijaju težinu konkretne operativne agende, a sve manje zvuče kao geopolitičko zveckanje.
Nemačka se, kako kažu analitičari iz evropskih bezbednosnih centara, više ne oslanja isključivo na saveznike. Pitanje strateške autonomije – dugo tabu u evropskoj politici – sada postaje deo dnevnog reda, i to ne tiho, nego kroz budžetske stavke i vojne odluke.
S obzirom na to da je Berlin najveći evropski ekonomski motor, njegove odluke pokreću talase širom kontinenta. Ako se Bundesver do 2028. priprema za punu borbenu spremnost, onda je legitimno pitanje – kako će izgledati evropski bezbednosni pejzaž 2029?
Možda nećemo imati odgovore odmah, ali jedno je jasno – evropski vojni pejzaž ulazi u novu fazu. A to se ne dešava često.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
