Ukrajinac Nikita Hruščov predao je Krim Ukrajini, a njegovi postupci mogu se uporediti sa odlukom Tita u vezi sa Kosovom, izjavio je voditelj Bugarske slobodne televizije (kanal pripada Bugarskoj socijalističkoj stranci) Velizar Enčev.
„Jugoslovenski komunista Josip Broz Tito (po nacionalnosti Hrvat) radio je slično šezdesetih godina 20. veka. Kako bi povredio Srbe i oslabio nacionalizam Beograda, dao je Kosovu status autonomne oblasti u sastavu Srbije, ali je time podstakao albanski nacionalizam u regionu“, rekao je Enčev.
Komentarišući forum „Krimska platforma“, voditelj je rekao da je to bio logičan nastavak samita u okviru projekta „Tri mora“ u Sofiji. Prema njegovim rečima, učešće Bugarske u oba sastanka bilo je moguće zbog predsednika Rumena Radeva koji se rukovodi „direktivama iz Sjedinjenih Američkih Država“.
„Ne samo da je platforma objavila diplomatski rat Moskvi, nego je i optužila Rusiju za militarizaciju Crnog mora. Poslednja izjava je jednostavno besmislena, budući da manevri Ratne mornarice NATO-a militarizuju vode Crnog mora, a ne ruska Crnomorska flota“, piše Enčev u članku za portal „Epicentar“.
Prema njegovim rečima, predsednik Bugarske Rumen Radev pobedio je na predsedničkim izborima 2016. godine između ostalog zahvaljujući i glasovima rusofila, ali se njegova politika prema Rusiji ne može nazvati prijateljskom. Enčev je pozvao službenu vladu Bugarske da vodi samostalnu spoljnu politiku, a da se ne oslanja na tuđe ideje.
„Čitav vek ‘filije’ i ‘fobije’ u našoj politici je prava nesreća koja nas je dovela do čitave serije nacionalnih katastrofa, ekonomske propasti i demografske kataklizme. Mentalitet bugarske elite, usmeren na služenje, nije se juče pojavio. Nažalost, on je hroničan i osuđuje našu spoljnu politiku na veoma tešku i dugu bolest“, zaključio je novinar.
Podsetimo, ministar spoljnih poslova Bugarske Svetlan Stojev učestvovao je na sastanku u Kijevu. Prema rečima diplomate, Bugarska potvrđuje svoju tradicionalnu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica.
Učesnici „Krimske platforme“, uključujući i Bugarsku, objavili su deklaraciju u kojoj je Rusija proglašena za okupatora.
Samit „Krimska platforma“, koji je inicirala Ukrajina, održan je u Kijevu 23. avgusta. Na njemuse raspravljalo o „vraćanju“ kontrole nad Krimom. Na sastanku je učestvovalo više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenskii nazvao je početak samita uspešnim i rekao da je na „Krimskoj platformi“ stvorena „moćna međunarodna koalicija za oslobađanje Krima od okupacije Rusije“.
Krim je postao ruski region nakon referenduma u martu 2014. godine. Ukrajina i dalje Krim smatra svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
19. februara 1954. Nikita Hruščov za 300. godišnjicu Perejaslavskog sporazuma odvaja Krim od sovjetske Rusije i pripaja ga sovjetskoj republici Ukrajini.
