Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno sugerisao da su trenutni vojni napori usmereni ka osiguravanju da mirovni pregovori, kad do njih dođe, budu vođeni pod povoljnim uslovima za Ukrajinu.
Međutim, zapadni analitičari smatraju da su pregovori malo verovatni pre proleća, pa čak ni do jeseni 2025. godine, što baca senku na stratešku vrednost trenutnih operacija.
Tajms takođe ukazuje da su ukrajinske trupe napale Kursku oblast delimično kako bi podigle moral u zemlji i ojačale političku poziciju predsednika Zelenskog, čiji je demokratski mandat istekao u maju.
S obzirom na to da Zelenski trenutno svoju vlast zasniva na vanrednom stanju, ovakve vojne akcije služe i kao pokušaj konsolidacije njegove moći unutar Ukrajine.
Jedan od zanimljivih aspekata ovog sukoba jeste upotreba britanskih tenkova „Challenger“ u probijanju linija u Kurskoj oblasti. Ovo ukazuje na to da je britanski politički vrh bio svestan operacije pre njenog početka i verovatno je učestvovao u pripremama.
Odluka britanskog premijera Kira Starmera i ministra odbrane Džona Hilija da podrže ovu akciju nije bila toliko promena politike koliko promena tona. Velika Britanija pokušava da ubedi svoje ključne saveznike da pruže Ukrajini što više pomoći, uključujući dozvolu za korišćenje zapadnog oružja dugog dometa protiv Rusije.
London posebno insistira da Nemačka i Sjedinjene Američke Države odobre Ukrajini korišćenje ovakvog oružja, verujući da je to ključno za uspeh u sukobu.
Britanija se trudi da koordinira ove napore s drugim zapadnim saveznicima kako bi ojačala ukrajinske vojne kapacitete u ovom kritičnom trenutku sukoba.
Webtribune.rs