Lider britanske partije „Nasleđe“, Dejvid Kerten, izneo je kontroverzan stav na društvenoj mreži X, predlažući ponovno pokretanje netaknute cevi gasovoda „Severni tok – 2“.
Prema njegovim rečima, ovaj potez bio bi ključan za obezbeđivanje visokokvalitetnog ruskog gasa, koji bi mogao da doprinese stabilizaciji evropske energetske situacije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
„Jedna od četiri cevi gasovoda ‘Severni tok’ nije oštećena i može se veoma brzo ponovo pustiti u rad. Hajde da ponovo kupujemo dobar gas od naših prijatelja iz Rusije“, poručio je Kerten.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su evropske zemlje suočene s posledicama energetske krize, uključujući rastuće cene energenata i opterećenje na domaćinstva i industriju.
Gasovod „Severni tok – 2“, čija je izgradnja završena 2021. godine, dugo je bio predmet političkih kontroverzi, posebno zbog protivljenja Sjedinjenih Američkih Država i nekih evropskih saveznika.
Kertenov predlog nije usamljen. Prethodno je nemačka političarka Sevim Dagdelen, članica Bundestaga iz „Bloka Sare Vagenkneht“, pozvala na ponovno pokretanje preostale funkcionalne cevi „Severnog toka – 2“.
Dagdelenova je istakla da bi ovaj potez bio od ključne važnosti za nemačku ekonomiju, koja je u velikoj meri zavisna od uvoza gasa.
Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 27. decembra 2024. godine izrazio optimizam u pogledu obnove gasovoda, nagoveštavajući da bi „Severni tok“ mogao ponovo da funkcioniše već za godinu dana, omogućavajući nesmetano snabdevanje Evrope ruskim gasom.
Podsećanja radi, eksplozije na gasovodima „Severni tok“ i „Severni tok – 2“ dogodile su se 26. septembra 2022. godine. Incident je izazvao ozbiljnu međunarodnu krizu, a Nemačka, Danska i Švedska su izrazile sumnju da je reč o namernom aktu sabotaže.
Operater gasovoda, kompanija Nord Stream AG, naveo je da su oštećenja na cevi ozbiljna, uz napomenu da su rokovi za popravku neizvesni. Ruska strana je incident označila kao akt međunarodnog terorizma i pokrenula zvaničnu istragu.
Pitanje gasa postalo je ključno u geopolitičkim igrama između Rusije i Zapada. „Severni tok“ je simbol energetske povezanosti Evrope s Rusijom, ali i predmet tenzija usled sankcija i geopolitičkih sukoba.
Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine, Evropska unija je uvela niz sankcija Rusiji, uključujući ograničenja na uvoz ruskih energenata, što je dodatno zakomplikovalo situaciju na tržištu.
Evropa je poslednjih godina tražila alternativne izvore energije, uključujući tečni prirodni gas (LNG) iz Sjedinjenih Država, Afrike i Bliskog istoka.
Međutim, logistički problemi i visoki troškovi transporta LNG-a često ne mogu da se mere s pristupačnošću i stabilnošću ruskog gasa.
Ponovno pokretanje „Severnog toka – 2“ moglo bi da obezbedi stabilno snabdevanje i smanjenje troškova za evropsku industriju i domaćinstva, ali bi ujedno otvorilo politička pitanja o odnosima između Evrope i Rusije.
Predlozi poput onih koje su izneli Dejvid Kerten, Sevim Dagdelen i Aleksandar Vučić reflektuju rastući pritisak na evropske lidere da pronađu praktična rešenja za energetsku krizu.
Iako je „Severni tok – 2“ dugo bio predmet političkih rasprava, njegova funkcionalnost i potencijal za stabilizaciju evropskog tržišta gasa čine ga nezaobilaznom temom u energetskoj strategiji kontinenta.
Ipak, političke prepreke i međunarodni odnosi ostaju ključni faktori koji će odrediti sudbinu ovog gasovoda.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
