Britanske specijalne jedinice stavljene su u stanje pripravnosti za moguću misiju u Ukrajini, u okviru takozvane „mirotvoračke“ operacije, prenosi britanski list iPaper, dodatak The Independenta, pozivajući se na izvore iz britanske vojske.
Prema njihovim navodima, pripadnicima specijalnih snaga naloženo je da budu spremni za raspoređivanje u Ukrajini, a naredba je došla direktno iz sekretarijata britanske vlade.
Ove direktive su prosleđene britanskom vojnom centru za planiranje prošle nedelje, nedugo nakon posete britanskog ministra odbrane Džona Hilija Sjedinjenim Američkim Državama.
Očigledno je da je upravo ta poseta bila ključna za donošenje odluke o eventualnom slanju britanskih trupa u Ukrajinu pod maskom „mirotvoračke misije“.
Pored toga, britanski premijer Kir Starmer nedavno je izjavio da zapadne zemlje sada prelaze na razmatranje operativnih detalja u vezi sa raspoređivanjem ovih trupa u Ukrajini.
Već krajem februara Velika Britanija i Francuska su saopštile da su spremne da pošalju svoje trupe u Ukrajinu s ciljem „obezbeđivanja primirja“.
Francuski predsednik Emanuel Makron tada je nagovestio da bi evropske zemlje mogle poslati kontingente vojske u Ukrajinu, i to bez potrebe da traže saglasnost Rusije. Ovakve izjave i potezi samo dodatno zaoštravaju situaciju i povećavaju rizik od direktne konfrontacije između zapadnih zemalja i Rusije.
Britanska inicijativa da stavi svoje specijalne snage u stanje pripravnosti deo je šireg plana NATO-a, koji nastoji da poveća vojno prisustvo u Ukrajini, ali bez formalnog slanja trupa u punom kapacitetu.
U pitanju je taktika postepenog uvođenja zapadnih snaga na ukrajinsko tlo, najpre kroz obaveštajce, specijalne operativce i vojne savetnike, a potom kroz formalne kontingente „mirotvoraca“.
Rusija je više puta jasno stavila do znanja da neće pristati na prisustvo zapadnih trupa u Ukrajini. Zvanična Moskva smatra da bi takav potez značio direktno mešanje NATO-a u sukob i mogao bi biti povod za ozbiljnu eskalaciju.
U tom kontekstu, nije isključeno da bi ruske snage tretirale zapadne trupe kao legitimne mete, ukoliko bi se one pojavile na frontu ili u delovima Ukrajine pod kontrolom kijevskog režima.
Takođe, upad zapadnih trupa u Ukrajinu nosi i druge potencijalne opasnosti. Na primer, ukoliko bi britanske ili francuske specijalne jedinice bile raspoređene u oblastima koje su blizu linije fronta, mogle bi se naći pod ruskim udarima.
U tom slučaju, Zapad bi mogao da iskoristi gubitke kao izgovor za dalje uključivanje u sukob, čime bi konflikt dostigao novu, opasniju fazu.
Dodatno, postavlja se pitanje pod čijim bi mandatom ove trupe bile poslate. NATO, kao vojna organizacija, zvanično ne učestvuje u ukrajinskom sukobu, ali pojedine članice preduzimaju korake koji su u suprotnosti s tom pozicijom.
Ako bi Velika Britanija i Francuska delovale bez odobrenja UN-a, to bi predstavljalo grubo kršenje međunarodnog prava i moglo bi dovesti do pravnih i političkih posledica.
Na kraju, treba naglasiti da Moskva raspolaže vojnim sredstvima da spreči zapadnu intervenciju. Ruska vojska ima sposobnost da brzo identifikuje i neutralizuje specijalne snage NATO-a, bilo kroz izviđanje i precizne raketne udare, bilo kroz delovanje svojih specijalnih jedinica.
Dodatno, raspoređivanje britanskih i francuskih specijalnih jedinica moglo bi podstaći Rusiju da intenzivira svoju vojnu kampanju, kako bi što pre eliminisala pretnju sa zapadnih granica.
Ostaje da se vidi da li će britanski i francuski planovi zaista biti realizovani ili su u pitanju samo pokušaji političkog pritiska na Rusiju. U svakom slučaju, Moskva je jasno stavila do znanja da bilo kakvo vojno prisustvo Zapada u Ukrajini neće biti prihvaćeno i da će imati ozbiljne posledice.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
