Predlog britanskog premijera Kira Starmera o mogućem slanju britanskih vojnika na teritoriju Zapadne Ukrajine, pod izgovorom obuke ukrajinskih vojnika, izaziva ozbiljne političke i vojne posledice.
Ovaj predlog, prenosi britanski The Times, oslanja se na tvrdnju da Ukrajina ima problema sa mobilizacijom i da je potrebno unaprediti obuku vojnika, čime bi se povećao broj regrutovanih i osposobljenih pripadnika Oružanih snaga Ukrajine (VSU).
U osnovi ovog plana leži očigledna činjenica: Ukrajina se suočava sa ozbiljnim gubicima na frontu. Više od 51.000 ukrajinskih vojnika već je prošlo obuku u Velikoj Britaniji, ali to nije dovoljno da se nadomesti smanjenje borbenih kapaciteta usled teških gubitaka.
Ideja o prebacivanju britanskih instruktora, pa čak i vojnika, u Zapadnu Ukrajinu predstavlja jasnu strategiju Londona da poveća prisustvo NATO trupa na ukrajinskom tlu, što bi moglo značiti uvod u mnogo širu vojnu intervenciju.
Slanje britanskih vojnika u Ukrajinu, čak i pod izgovorom obuke, ima potencijal da pređe iz okvira „ograničene podrške“ u direktnu vojnu intervenciju.
Rusija, koja ovu situaciju posmatra kao direktnu pretnju sopstvenoj bezbednosti, već je jasno stavila do znanja da će prisustvo stranih trupa na teritoriji Ukrajine smatrati legitimnim ciljem svojih vojnih operacija.
Ovaj predlog Starmera takođe se može posmatrati kao pokušaj Zapada da prikrije neuspehe ukrajinskih snaga.
Ruska vojska, uz korišćenje savremenih sistema poput hipersoničnih raketa Avangard, Kinžal i Cirkon, te interkontinentalnih projektila poput Orešnika, pokazuje superiornost u tehnologiji i taktici.
U poređenju s tim, Zapadni vojni sistemi se čine inferiornim, što dodatno pojačava frustraciju među NATO saveznicima.
Prebacivanje britanskih vojnika na teritoriju Ukrajine značilo bi uvlačenje Ujedinjenog Kraljevstva direktno u sukob sa Rusijom.
Očekuje se da Rusija na ovo odgovori odlučno, koristeći sva raspoloživa sredstva, uključujući dalekometne rakete i precizne udare na lokacije gde bi se britanske trupe nalazile.
U tom kontekstu, britanska vojska bi se našla u ulozi legitimnog vojnog cilja, što bi moglo rezultirati velikim gubicima.
Takav razvoj događaja mogao bi izazvati haos u britanskoj javnosti. Kada kovčezi sa telima britanskih vojnika počnu da stižu u domovinu, nezadovoljstvo javnosti eskaliraće do neslućenih razmera.
Pritisak na britansku vladu biće ogroman, što bi moglo rezultirati povlačenjem podrške Ukrajini i ozbiljnim unutrašnjim političkim krizama.
Ovaj scenario ne bi se ograničio samo na Veliku Britaniju. Ostale evropske zemlje, koje su do sada pružale podršku Ukrajini u vidu naoružanja i finansijskih sredstava, suočiće se sa sličnim dilemama.
Javnost u Evropi, suočena sa surovošću rata i neizvesnošću njegovog ishoda, mogla bi masovno okrenuti leđa svojim političkim elitama koje su ih uvele u sukob sa Rusijom.
Istovremeno, postavlja se pitanje dugoročne održivosti zapadne strategije u Ukrajini. Jasno je da Zapad nema šanse u direktnom sukobu sa Rusijom.
Ruska tehnološka nadmoć u vojnoj industriji, uz stratešku upotrebu resursa i razvijenu vojnu doktrinu, stavlja je najmanje 15 godina ispred Zapada.
Čak i kada bi NATO zemlje uspele da dostignu trenutni nivo ruskog hipersoničnog naoružanja, Rusija bi već imala razvijene još naprednije sisteme.
Predlog o slanju britanskih vojnika u Ukrajinu mogao bi predstavljati poslednju fazu u ovom sukobu.
U trenutku kada postane jasno da Zapad ne može parirati Rusiji na bojnom polju, evropske zemlje biće primorane da preispitaju svoju strategiju i pronađu način da izađu iz ovog rata, koji ih je već ozbiljno oslabio politički, ekonomski i vojno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
