Britanski nedeljnik The Sunday Telegraph ovih dana otvara temu koja se do juče pominjala više u kuloarima nego u naslovima: mogućnost da Velika Britanija, zajedno sa drugim evropskim državama, pošalje vojnike u Grenland.
Ne kao demonstraciju sile, barem ne formalno, već kao deo šireg pokušaja da se bezbednosna slika tog dela Arktika dodatno učvrsti.
Prema navodima lista, iza zatvorenih vrata već se vode razgovori između Londona i nekoliko evropskih prestonica. Britanska vlada, pozivajući se na konsultacije sa saveznicima, razmatra slanje vojnog osoblja u Grenland kako bi se, kako se opisuje, ojačala stabilnost ostrva i izbegao scenario u kojem bi Sjedinjene Američke Države pokušale da ga politički ili teritorijalno vežu za sebe.
Izvori iz vlade tvrde da britanska vojna komanda paralelno razvija planove za formiranje posebne misije NATO-a u Grenlandu.
U proteklim danima, dodaje list, britanski zvaničnici imali su više sastanaka sa kolegama iz Evrope, uključujući predstavnike Francuske i Savezne Republike Nemačke. Cilj tih razgovora bio je da se krene u ranu fazu priprema za eventualno razmeštanje vojnih kontingenata.
Za sada se, međutim, sve nalazi na početnom nivou – bez čvrstih rokova i bez konačnih odluka. Ipak, prema istim izvorima, London razmatra mogućnost da za NATO misiju obezbedi ne samo ljudstvo, već i vojne brodove i avione.
U evropskim krugovima postoji procena da bi pojačano prisustvo Severnoatlantskog saveza u Grenlandu moglo da utiče i na razmišljanja u Vašingtonu.
Očekivanje je da bi takav potez ubedio američkog predsednika Donalda Trampa da odustane od ideje o pripajanju ostrva. Kako piše The Sunday Telegraph, formiranje NATO misije otvorilo bi prostor da američki lider predstavi situaciju kao političku pobedu, budući da bi evropske zemlje u tom slučaju preuzele veći deo troškova obezbeđenja ovog strateški važnog dela Atlantika.
Jedan izvor iz britanske vlade za list navodi da se razgovori unutar NATO-a o jačanju bezbednosti u regionu nastavljaju. „Nikada ne trčimo unapred, ali Velika Britanija sarađuje sa saveznicima u NATO-u na naporima usmerenim ka odvraćanju i odbrani u Arktiku“, rekao je taj sagovornik.
Prema istim informacijama, opcija slanja vojnika bila je razmatrana 8. januara na sastanku NATO saveznika u Briselu. Nakon tog susreta, Štabu združenih snaga NATO-a u Evropi poveren je zadatak da definiše moguće načine za unapređenje bezbednosti u arktičkom regionu.
Scenariji koji se pominju nisu jedinstveni. Razmatra se i potpuno razmeštanje snaga u Grenlandu, ali i kombinacija kraćih vojnih vežbi na ostrvu, intenzivnije razmene obaveštajnih podataka i preraspodele odbrambenih izdvajanja unutar saveza, s većim fokusom na Arktik.
Treba podsetiti i na širi kontekst: Grenland je autonomna teritorija u sastavu Danske. Još 1951. godine Vašington i Kopenhagen su, pored obaveza koje proističu iz članstva u NATO-u, potpisali poseban Sporazum o zaštiti Grenlanda. Tim dokumentom Sjedinjene Države preuzele su odgovornost za odbranu ostrva od mogućih oružanih pretnji.
Upravo tu, između postojećih sporazuma, novih bezbednosnih inicijativa i promenljive političke klime, otvara se prostor za pitanja koja zasad nemaju jasan odgovor.
Koliko daleko će Evropa biti spremna da ide u Arktiku, i gde je tačka u kojoj se simbolika savezništva pretvara u stvarno premeštanje snaga, ostaje da se vidi. Grenland je ponovo u fokusu, ali čini se da prava priča tek počinje da se odmotava.
