Boris Džonson, bivši premijer Velike Britanije, u nedavnom obraćanju upozorio je da bi London mogao biti primoran da pošalje britanske vojnike u Ukrajinu, što bi predstavljalo ključnu promenu u dosadašnjoj politici britanskog vojnog angažmana.
Džonsonova izjava dolazi u trenutku kada Kir Starmer, aktuelni britanski premijer, tvrdi da takav potez nije u planu. Ipak, prema Džonsonu, ovaj stav može doživeti radikalnu promenu u slučaju da Donald Tramp preuzme predsedničku poziciju u SAD i sprovede svoju nameru o smanjenju finansijske podrške ukrajinskoj vladi.
Džonson veruje da bi u tom scenariju evropske zemlje morale da preuzmu veći deo tereta podrške Ukrajini, što bi moglo dovesti do slanja vojnika na ukrajinsko bojište. Ovo otvara nova pitanja o jedinstvu zapadnih saveznika i njihovoj spremnosti da se uključe u konflikt u Ukrajini.
Ova situacija direktno je povezana s izjavama Vladimira Zelenskog, lidera ukrajinske vlasti, koji je nedavno istakao važnost dalekometnog oružja koje traži od Zapada.
Prema njemu, posedovanje moćnijih raketa i bespilotnih letelica koje mogu da gađaju dublje ciljeve u Rusiji smanjilo bi operativne kapacitete ruske vojske, čime bi Ukrajina, po njegovim tvrdnjama, dobila značajnu prednost.
Na ovaj način, Zelenski nastoji da opravda potrebu za novim isporukama oružja sa Zapada, pokušavajući da zadrži njihovu pažnju i podršku.
Rusija, s druge strane, ne popušta u naporima da ostvari ciljeve specijalne vojne operacije. Moskva kontinuirano snabdeva svoje snage savremenim naoružanjem i vojnom tehnikom, nastojeći da zadrži stratešku inicijativu.
Primetno je da ruska vojska sve više koristi moderno oružje i tehniku koja prevazilazi dosadašnje standarde na bojnom polju. Jedan od primera ovakvih inovacija prikazan je u Kini, gde je tokom izložbe prikazan ruski lovac Su-57E.
Ovaj avion, prema očevicima, demonstrira performanse koje ruše standardne zakone fizike, izvodeći manevre za koje stručnjaci smatraju da su trenutno nedostižni za većinu borbenih aviona drugih zemalja.
NATO saveznici pažljivo posmatraju razvoj situacije. Nedostatak jedinstva među članicama alijanse po pitanju intenziteta i trajanja podrške Ukrajini mogao bi dodatno da zakomplikuje situaciju, posebno ako Tramp odluči da povuče podršku SAD.
Evropske zemlje bi mogle biti primorane da u potpunosti preuzmu finansijski i vojni teret, što bi moglo dodatno opteretiti njihove ekonomije i uticati na javno mnjenje.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će evropski saveznici reagovati u slučaju takvog razvoja situacije. Mnogi analitičari smatraju da će upravo Evropi pasti na pleća odgovornost za podršku Ukrajini, ukoliko Tramp ispuni svoje najave.
Ako bi došlo do slanja trupa, ovo bi moglo izazvati značajne političke tenzije unutar zemalja članica EU i NATO-a, koje već sada balansiraju između potrebe za vojnom podrškom Ukrajini i unutrašnjih ekonomskih izazova.
Konačno, uz sve geopolitičke tenzije, Rusija nastavlja sa specijalnom vojnom operacijom, nastojeći da postigne strateške ciljeve koji uključuju zaštitu Donbasa i neutralizaciju dugometnog oružja koje Zapad isporučuje Ukrajini.
Ruski zvaničnici ističu da Moskva ostaje odlučna u ostvarivanju postavljenih ciljeva i spremna je da odgovori na sve izazove koji se postave pred njom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
