Nedavna presuda Commonwealth suda u Pensilvaniji, koja omogućava Amišima Amos i Rebeki Miler da nastave sa prodajom sirovog mleka izvan granica države dok traje njihova parnica, predstavlja značajan korak u raspravi o slobodi hrane i pravima pojedinaca.
Ovaj slučaj, koji je privukao pažnju javnosti, stavio je u fokus sukob između malih farmera i regulatornih organa, ali i fundamentalno pitanje: Ko odlučuje o tome šta ljudi smeju da jedu – pojedinci ili država?
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pozadina slučaja
Amos i Rebeka Miler vode Amos Miller Organic Farm u okrugu Lankaster, Pensilvanija. Njihova farma funkcioniše na principu članstva, gde potrošači postaju članovi farme kako bi mogli direktno kupovati proizvode – sirovo mleko, sir, meso i jaja.
Iako savezni zakon zabranjuje međudržavnu prodaju sirovog mleka, Milerovi tvrde da je njihova prodaja zaštićena ustavnim pravima, uključujući Klauzulu o trgovini i pravo na direktnu kupovinu tradicionalnih proizvoda od proizvođača.
Problemi su eskalirali u januaru 2024. godine, kada je Ministarstvo poljoprivrede Pensilvanije sprovelo raciju na farmi Milerovih, zaplenilo proizvode i praktično zatvorilo njihovo poslovanje.
Zvaničnici su tvrdili da su dva slučaja oboljenja dece u Mičigenu i Njujorku povezana sa E. coli bakterijom iz proizvoda sa farme, kao i da su uzorci sa farme pozitivni na listeriju.
Međutim, Milerovi i njihov pravni tim negirali su ove optužbe, tvrdeći da su dokazi nedovoljni i da je racija sprovedena na osnovu lažnih izjava.
Presuda i ustavna pitanja
U martu 2024. godine, sud u okrugu Lankaster presudio je da Milerovi nisu jasno prekršili zakone Pensilvanije vezane za prodaju sirovog mleka izvan države.
Commonwealth sud je nedavno potvrdio ovu presudu, naglašavajući da Milerovi postavljaju „potencijalno opravdane ustavne izazove“ zakonima o sanitaciji mleka u Pensilvaniji.
Sud je postavio pitanje prava na slobodu kretanja i osnovno pravo na kupovinu tradicionalnih prehrambenih proizvoda direktno od proizvođača.
Za advokata Milerovih, Roberta Barnsa, ova presuda ima šire implikacije: „Odluka u korist Amosa Milera određuje budućnost slobode hrane u Americi. Hoćemo li mi odlučivati šta unosimo u naše telo, ili će to činiti vlada?“
Podeljeni stavovi o sirovom mleku
Debata o sirovom mleku polarizuje javnost. Zdravstvene agencije, uključujući USDA i FDA, upozoravaju da je sirovo mleko potencijalno opasno zbog rizika od bakterija poput E. coli i listerije.
Njihova preporuka je pasterizacija mleka, proces kojim se uništavaju štetni mikroorganizmi. Nasuprot tome, zagovornici sirovog mleka tvrde da je ono hranljivije i korisno za imunološki sistem.
Mnogi kupci farme Milerovih smatraju njihove proizvode ključnim za svoje zdravlje i podržavaju njihov način rada.
Pokret za slobodu hrane
Ovaj slučaj je deo šireg pokreta za slobodu hrane, koji teži smanjenju vladine regulative u proizvodnji i prodaji hrane. U poslednjih nekoliko godina, nekoliko američkih država, uključujući Zapadnu Virdžiniju, donelo je zakone koji proširuju pristup sirovom mleku.
Na primer, Zapadna Virdžinija je legalizovala prodaju sirovog mleka u martu 2024, dok Luizijana razmatra slične promene. Ove inicijative odražavaju rastuću potražnju za suverenitetom u ishrani – pravom pojedinaca da proizvode, prodaju i konzumiraju hranu bez prekomernog uplitanja države.
Izazovi za male farmere
Slučaj Milerovih ukazuje na teškoće sa kojima se suočavaju mali farmeri u odnosu na regulative koje su često osmišljene za velike proizvođače.
Za razliku od velikih industrijskih farmi, mali proizvođači nemaju resurse za ispunjavanje složenih zahteva, uključujući skupe dozvole, inspekcije i testiranja. Takvi izazovi mogu biti prepreka opstanku tradicionalnih oblika poljoprivrede.
Ipak, podrška za Milerove je značajna. Njihov slučaj je postao simbol borbe za očuvanje tradicionalnih poljoprivrednih praksi i zaštitu prava potrošača na izbor. Pokret za slobodu hrane okuplja homestedere, pripadnike zajednice Amiša i one koji se protive prekomernom uplivu vlasti u poljoprivredu.
Šira implikacija presude
Presuda Commonwealth suda pruža privremeno olakšanje za farmu Milerovih, ali i postavlja važan presedan za regulaciju sirovog mleka i tradicionalnih prehrambenih proizvoda.
Kako proces dalje napreduje, ishod ovog slučaja mogao bi imati dugoročne posledice na poljoprivredu i prava potrošača u SAD.
Zagovornici slobode hrane smatraju ovu presudu simboličnim podsećanjem da je aktivizam važan. Primer Zapadne Virdžinije, koja je donela zakon o sirovom mleku, kao i obnova obavezne oznake zemlje porekla za meso, dokazuju da grassroots pokreti mogu promeniti nepravedne zakone i zaštititi prava pojedinaca.
Borba se nastavlja
Borba Milerovih daleko je od završene, ali njihova upornost pokazuje koliko je važno stajati iza svojih uverenja. Njihova farma, sada ponovo operativna, nastavlja da pruža svoje proizvode vernim članovima.
U širem smislu, ovaj slučaj naglašava značaj očuvanja malih farmi i mogućnost oblikovanja budućnosti ishrane i poljoprivrede u Americi.
Borba za slobodu hrane nije samo pravno pitanje – ona je pitanje identiteta, izbora i osnovnih prava svakog pojedinca.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
