Iz Kijeva je izrasla ruska država, a i danas, nakon četiri godine loših odnosa sa Ukrajinom, osećamo je kao deo svoje zemlje, kaže Oleg Bondarenko, direktor Fonda progresivne politike. U Donbasu, kaže Bondarenko, postoji mogućnost da ove godine započne novi sukob, a Zapad će učiniti sve da od Rusije napravi zvaničnog učesnika tog sukoba.
Oleg Bondarenko, direktor Fonda progresivne politike, gost je beogradskog Instituta za evropske studije (IES) i studentskih udruženja Pravnog fakulteta u Beogradu „Forum Romanum“ i „Despot Stefan Lazarević“. Na Pravnom fakultetu održao je predavanje „Rusija i Balkan u doba novog Hladnog rata“.
[adsenseyu1]
Prema Bondarenkovim rečima, glavni neprijatelj Rusije je NATO. Tako je bilo u prošlosti, a tako je i danas, kaže on. Glavni cilj NATO-a je ograničenje ruske moći, kao i uništenje svih ruskih potencijalnih saveznika.
„Zato mislim da je i rat u Jugoslaviji 1999. godine bio deo tog cilja. Kada je 2014. godine Rusija prvi put napravila neke suverene korake u spoljnoj politici, bio je to zvaničan produžetak Hladnog rata u savremenom dobu“, kaže Bondarenko.
Objašnjavajući odnos Rusije i Ukrajine, Bondarenko kaže da je Ukrajina rusko Kosovo.
„Sva naša sveta mesta, crkve, bile su u Kijevu. Iz Kijevske lavre je izrasla ruska zemlja. Danas, i nakon ove četiri godine loših odnosa sa Ukrajinom, Kijev i neke druge gradove na istoku Ukrajine osećamo kao deo svoje zemlje. Ne znam koliko još generacija treba da prođe da bi neko osećao Harkov, Odesu ili neki drugi grad kao deo neke strane zemlje“, kaže Bondarenko.
Ruska reakcija na državni udar u Kijevu bila je baš to — samo reakcija, pre toga nisu kovani nikakvi drugi planovi. Reaktivna spoljna politika je tradicija Rusije, tako da u tome Bondarenko ne vidi ništa uznemirujuće. Ujedinjenje Krima sa Rusijom bilo je moguće, kaže Bondarenko, zbog reakcije građana Krima, a takođe i zbog prisustva ruske mornarice.
U Donbasu su želeli ponavljanje krimskih događaja, kojima su, prema Bondarenkovim rečima, bili dosta inspirisani, ali situacija u Donbasu se razlikuje od one na Krimu i zbog toga Donbas danas nije deo Rusije.
U Donbasu, kaže Bondarenko, postoji mogućnost da ove godine započne novi sukob, a Zapad će učiniti sve da od Rusije napravi zvaničnog učesnika tog sukoba.
„Minski sporazum, koji je na snazi poslednje tri godine, ima veliku ulogu u kontekstu mira u Donbasu. To je jedinstven put za stabilizaciju regiona. Međutim, vidimo da Amerika isporučuje svoje oružje zvaničnom Kijevu, a novi kijevski zakoni situaciju tumače na sasvim drugačiji način. Takva pozicija Kijeva ne vodi ka miru. Mislim da će Kijev započeti novi rat“, smatra Bondarenko.
Ruska operacija u Siriji bila je prva reakcija Rusije van regiona bivšeg SSSR-a bez saglasnosti Vašingtona, kaže Bondarenko.
„Rusija je time promenila situaciju u kojoj je Amerika nastojala da uspostavi jednopolarni mir. Nema više jednopolarnog sveta od septembra 2015. godine. I danas, kada je Vladimir Putin održao zvaničan govor u Državnoj dumi, kada je rekao koje novo oružje ima Rusija, to je samo odgovor na situaciju u Siriji, kako Vašington ne bi došao i iskušenje da pošalje vojsku na Bašara el Asada i da iskoristi trenutnu situaciju kada se u Rusiji održavaju izbori“, kaže Bondarenko.
[adsenseyu4]
Balkan će, prema Bondarenkovom mišljenju, postati novi poligon za borbu između Rusije i Zapada u jednoj od sledećih rundi sukoba. Srbija je danas glavni ruski saveznik u regionu, a Rusija je vidi kao centar za energetsku saradnju na Balkanu.
U današnjim granicama, Srbija nikada neće biti prihvaćena kao članica EU i nikada neće biti prihvaćena kao punopravan partner, zaključuje gost Beograda.
Bondarenko je politički konsultant i kolumnista nekoliko ruskih medija. Radio je više predizbornih kampanja u Rusiji i inostranstvu, njegov Fond progresivne politike bio je aktivan u Ukrajini pre državnog udara, a Bondarenko je persona non grata u EU, zbog navodne pretnje poljskoj nacionalnoj bezbednosti.
Prema rečima direktora IES Miše Đurkovića, Bondarenko se smatra jednim od najboljih ruskih stručnjaka za Balkan, a poslednjih par godina bavi se odnosima Rusije i novih političkih snaga na prostoru EU.
(Sputnik)
