Čuveni Nik Kuk, koji je poznat po svom bestseleru „Lov na Nultu tačku“ (The Hunt for Zero-Point), u kojem je prvi put do detalja engleskom području predstavljen projekat Nacističkog zvona, sada je napisao članak o Boingu i antigravitaciji koji je izuzetno važan.
Prvo je važno istaći sledeći izvod članka:
„Boingova ustanova za napredna istraživanja i razvoj u Sijetlu, Phantom Works, pokušava da zaposli ruskog naučnika. On tvrdi da je razvio antigravitacione uređaje u Rusiji i Finskoj. Međutim, vladini činovnici su suzbili njegove projekte.
[adsenseyu1]
Boing želi da uspostavi saradnju sa pomenutim naučnikom, dr Evgenijem Podkletnovim, a taj projekat ima i svoje ime: GRASP – Gravitaciona istraživanja za napredne svemirske pogonske sisteme“.
Rad dr Evgenija Podkletnova koji uključuje antigravitacuju je poznat već neko vreme, što je Kuk naveo i u svom bestseleru.
Takođe nije iznenađenje što je Rusija sprečila Podkletnova da sarađuje sa Zapadom, jer njegov rad može biti pretnja po nacionalnu bezbednost.
Dr Podkletnov je postao „resurs“, a to znači da Rusi rade na razvoju antigravitacionih uređaja.
Kuk je zatim naveo sledeće:
„Očigledno je da bi rad dr Podkletnova mogao da proizvede radikalno novo oružje. Dokumenti GRASP projekta se fokusiraju na tvrdnju Podkletnovog da je njegov uređaj po imenu „generator impulsa gravitacije“ sposoban da stvori zrak energije „poput gravitacione“ koji može da primeni trenutnu silu od 1.000 gravitacionih jedinica na bilo koji objekat, što je dovoljno da ga u potpunosti uništi, naročito ako se kreće velikom brzinom.
Podkletnov tvrdi da je u laboratoriji u Rusiji već demonstrirano da zrak širok 10 cm može da odbije objekte na kilometru udaljenosti, te da neznatno gubi na snazi na udaljenostima do 200 kilometara.
Ovakav uređaj bi mogao da se koristi kao antisatelitsko oružje ili kao štit od balističkih projektila. Podkletnov je naveo da je svaki objekat koji je postavljen iznad njegovog brzo-okrećućeg superkonduktivnog uređaja izgubio 2% svoje težine.
Iako su ga ocrnili tradicionalisti koji tvrde da gravitacioni štit nije moguć prema zakonima fizike, NASA je pokušala da ponovi njegov rad sredinom devedesetih godina.
Pošto NASA nije imala njegovu jedinstvenu formulu, pokušaj je bio neuspešan. NASA-in centar u Alabami je kratko nakon toga sproveo drugi set eksperimenata pomoću uređaja koji je napravljen prema specifikacijama Podkletnovog“.
[adsenseyu1]
Moćni gravitacioni talasi bi bili prilično zgodno oružje za nekoga ko bi recimo hteo da uništi preteći asteroid.
Dakle, Kuk napominje da Boing poseduje dokument u kom se navodi da Podkletnov (a samim tim i Rusi) poseduje uređaj po imenu „generator impulsne gravitacije“, koji može da primeni silu od 1.000 gravitacionih jedinica na bilo koji objekat, pretvarajući ga u prašinu.
Takođe, važno je to što Podkletnov tvrdi da u ruskoj laboratoriji postoji verzija uređaja koji ispaljuje zrak koji može da odbije objekat na udaljenosti od kilometar.
Verovali ili ne, ova ideja se pojavila još pedesetih godina i bila je deo američkog programa da se koncentrovani mikrotalasi iskoriste kao pogonski sistem odbijanja. O tome je pisao dr Pol LaVajolet u svojoj knjizi „Tajne antigravitacionog pogona“ (Secrets of Antigravity Propulsion).
Ono što je novo jeste to da Kuk navodi da ovaj efekat može da se proizvede bez zanemarljivog gubitka snage na udaljenostima do 200 kilometara.
Takođe je intrigantna tvrdnja da postoje materijali koji imaju „zaštitna“ svojstva, koja nisu u skladu sa trenutnim zakonima fizike.
Na kraju, najvažnija poruka članka jeste: Rusija sprovodi antigravitaciona istraživanja i nalazi se ispred SAD.
© 2015 Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
