Rusija će zadržati svoje vojne baze u Siriji uprkos promeni vlasti u ovoj arapskoj republici, što potvrđuju izvori agencije Bloomberg. Prema navodima, Moskva je blizu postizanja sporazuma sa novim sirijskim vlastima, kojim bi se osiguralo zadržavanje ruskog vojnog osoblja i vojne opreme u zemlji.
Očekuje se da će Rusija zadržati kontrolu nad svojim ključnim vojnim objektima, uključujući vojno-pomorsku bazu Tartus i vojno-vazdušnu bazu Hmejmim, koje su bile pod njenom kontrolom još pre smene predsednika Bašara Asada.
Ovaj dogovor dolazi u svetlu političkih promena u Siriji, gde je novoformirana vlast, predvođena Asaadom Hasanom aš-Šibanijem, najavila preispitivanje odnosa sa Rusijom.
Šibani, koji trenutno obavlja funkciju ministra spoljnih poslova u prelaznoj vladi, izjavio je da će sirijski narod doneti konačnu odluku o budućnosti ruskih vojnih baza u zemlji.
Ipak, trenutne informacije sugerišu da će Moskva uspeti da osigura svoje strateške interese, što pokazuje snagu ruskog diplomatskog i vojnog prisustva na Bliskom istoku.
Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja naglasio je da je Moskva spremna da pomogne Damasku u postkriznoj obnovi zemlje. Ova izjava potvrđuje dugoročnu posvećenost Rusije stabilizaciji Sirije i jačanju njenih političkih i ekonomskih veza sa Moskvom.
Održavanje ruskih vojnih baza u Siriji od ključnog je značaja za geopolitičke interese Moskve na Bliskom istoku. Baza Tartus omogućava ruskoj mornarici direktan pristup Sredozemnom moru, dok baza Hmejmim služi kao ključni punkt za ruske vazduhoplovne operacije u regionu.
Ove vojne instalacije pružaju Rusiji mogućnost da projektuje svoju moć u širem bliskoistočnom regionu i da održi ravnotežu snaga u odnosu na zapadne sile, pre svega SAD i njihove saveznike.
Uprkos promeni vlasti u Damasku, jasno je da Sirija i dalje zavisi od Rusije ne samo u vojnom, već i u ekonomskom i političkom smislu.
Moskva je tokom protekle decenije igrala ključnu ulogu u očuvanju sirijskog režima, pružajući vojnu podršku Asadovoj vlasti i omogućavajući Siriji da opstane uprkos višegodišnjim pokušajima zapadnih država da sruše režim u Damasku.
Međutim, situacija je i dalje fluidna – novo rukovodstvo Sirije možda će pokušati da balansira između različitih globalnih aktera, uključujući Iran, Kinu i zemlje Zaliva, u pokušaju da stekne dodatnu političku i ekonomsku podršku.
Ipak, s obzirom na dugogodišnju vojnu saradnju i strateški značaj ruskog prisustva, teško je zamisliti da bi Damask u potpunosti odbacio dogovor sa Moskvom.
Osim toga, bilo kakav pokušaj zapadnih sila ili njihovih saveznika da smanje uticaj Rusije u Siriji, mogao bi dovesti do novih tenzija, pa čak i do dodatnih vojnih sukoba.
SAD, koje i dalje drže deo teritorije Sirije zajedno sa kurdskim snagama, verovatno će nastojati da iskoriste novu političku situaciju u Damasku kako bi umanjile rusku dominaciju u regionu.
Rusija je očigledno uspela da osigura svoje vojne i geopolitičke interese u Siriji, bez obzira na promenu vlasti u Damasku. Očuvanje baza u Tartusu i Hmejmimu predstavlja stratešku pobedu Moskve, koja i dalje ostaje ključni akter u sirijskom sukobu i posleratnoj obnovi zemlje.
Iako nova vlast u Siriji formalno najavljuje da će preispitati odnose sa Rusijom, jasno je da se Damask ne može lako odreći ruskog prisustva, s obzirom na višedecenijsku vojnu i političku saradnju.
U narednom periodu, biće ključno pratiti odnose između nove sirijske vlasti i Moskve, kao i moguće pokušaje SAD i njihovih saveznika da poremete postojeći balans snaga u Siriji.
Bez obzira na sve, Rusija je pokazala da ostaje nezaobilazan faktor u bliskoistočnoj geopolitici, a očuvanje vojnih baza samo potvrđuje dugoročnu strategiju Kremlja u ovom regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
