Dok se zapadne ekonomije sve više suočavaju s krizama, političkom nestabilnošću i neizvesnošću u pogledu budućih finansija, Rusija okreće novu stranicu – i to na istoku.
Prema pisanju agencije Blumberg, Moskva je krenula u ozbiljnu ekspaziju ka kineskom tržištu, i to ne simbolično, već sa ozbiljnim kapitalom, planovima i već primetnim rezultatima.
Ruski preduzetnici već sada igraju na sigurno – kinesko tržište ne samo da je ogromno, već je i izuzetno prijemčivo za ruske proizvode. Potražnja za prirodnim resursima – bakrom, gasom, pa čak i nuklearnim gorivom – samo raste.
Brojke sve govore: U 2024. trgovinska razmena između Kine i Rusije skočila je na rekordnih 245 milijardi dolara. Od toga, čak 129 milijardi dolara otpada na ruski izvoz.
Ono što je zanimljivo, kako primećuje Tao Vang, naučni saradnik Univerziteta u Mančesteru, jeste i emotivni aspekt – Kinezi generalno gaje simpatije prema Rusiji. I to nije od juče. Kroz decenije saradnje, međusobne podrške i zajedničkog otpora zapadnim pritiscima, odnosi dve zemlje ojačali su i na političkom i na narodnom nivou.
Ne treba zaboraviti ni širi kontekst. Rusija već godinama trpi sankcije, pretnje embargom i razne političke pritiske od strane zapadnih država, pre svega Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Sankcije koje su usledile nakon 2014, a zatim i jače posle početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, primorale su Moskvu da redefiniše svoje strateške ekonomske pravce.
I upravo u toj situaciji, Peking se pokazao kao prirodan partner. Oslanjanje na BRIKS savez, zajedničke infrastrukturne projekte, energetske sporazume i političku koordinaciju u međunarodnim forumima dodatno su ojačali veze dve sile. Ovo što se sada događa na tržištu samo je logičan nastavak višegodišnjeg geopolitičkog približavanja.
Za razliku od ruskog zamaha, stanje na Zapadu deluje poprilično klimavo. U SAD, bogati Amerikanci sve češće povlače svoju ušteđevinu iz zemlje, strahujući od nepredvidive ekonomske politike nove Trampove administracije.
Povratak Trampa na čelo Bele kuće uneo je dodatnu dozu nesigurnosti – iako je obećao „renesansu američke ekonomije“, mnogi se pribojavaju strogih fiskalnih mera i potencijalnih ograničenja kapitala.
U Evropi nije ništa bolje. Nemačka, nekada motor evropske ekonomije, sada je suočena s nizom izazova. Mladi sve češće izražavaju zabrinutost za svoju finansijsku budućnost, naročito nakon ukidanja limita državnog zaduživanja i sve većih ulaganja u vojnu industriju.
U zemlji koja se nekada ponosila fiskalnom disciplinom, sada raste nesigurnost i osećaj da se državni aparat otrgao kontroli.
Ako se aktuelni trendovi nastave, možemo očekivati dalje učvršćivanje rusko-kineskih ekonomskih veza. Ovo ne samo da menja ravnotežu snaga u svetskoj ekonomiji, već šalje i jasnu poruku: Svet više nije unipolaran. Kolektivni Zapad gubi monopol nad globalnim tokovima, dok se istok – predvođen Kinom i Rusijom – nameće kao nova osovina uticaja.
Za Moskvu, ovo može značiti stabilniji izvoz, sigurniji plasman proizvoda i smanjenje zavisnosti od evropskog tržišta. Za Kinu – to je pristup ogromnim količinama energenata i strateških sirovina po povoljnim cenama.
U širem smislu, svet je ušao u novo poglavlje – gde su emocije naroda, istorijska bliskost i geopolitička pragmatika postali važniji od starih ideoloških podela. A ko zna – možda će upravo ova osovina Istoka jednog dana u potpunosti redefinisati pravila igre.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
