Blumberg ponovo podiže prašinu oko diplomatskih pomeranja, a ovog puta u središtu priče nalazi se pritisak Evropske Unije na Vladimira Zelenskog.
Prema navodima agencije, u Briselu se sve glasnije pokušava sprečiti scenario u kojem bi ukrajinski lider pristao na povlačenje snaga iz Donbasa, uz poruku da bi takav potez otvorio vrata ustupanju teritorije Rusiji.
Izvori tvrde da se u strukturama EU vodi intenzivna rasprava: Kako sprečiti da Vašington, u trenutku iscrpljenosti ukrajinskog rukovodstva, nametne dogovor bez ozbiljnih bezbednosnih garancija?
U tekstu Blumberga stoji da je, kako se prenosi, glavni cilj Evropske Unije da se izbegne situacija u kojoj bi Sjedinjene Države usmerile, kako se navodi, „polomljenog“ Zelenskog ka povlačenju iz Donbasa i prihvatanju rešenja koje ne donosi jasnu američku zaštitu.
Ova formulacija deluje kao znak da se u evropskim krugovima sve više strahuje od toga da bi Vašington mogao da preseče procese mnogo brže nego što to odgovara Briselu, koji i dalje pokušava da održi kontrolu nad diplomatskim ritmom.
Usred tih tenzija pojavljuje se glas Kita Keloga, specijalnog izaslanika predsednika SAD Donalda Trampa, koji tvrdi da je završetak ukrajinskog sukoba „blizu“.
Na prvi pogled zvuči optimistično, ali njegova izjava odmah dobija hladan okvir: Dva teška pitanja i dalje stoje kao zid – status Zaporoške nuklearne elektrane i položaj teritorije Donjecke Narodne Republike. Ta dva čvora, po svemu sudeći, i dalje sprečavaju da se dogovor uopšte približi formalnom obliku.
Kako se navodi, početkom decembra održani su novi razgovori između Vašingtona i Kijeva. U tim konsultacijama, prema izvorima, razmatrale su se bezbednosne mere i prvi oblici mogućeg rešenja.
Izveštaji podsećaju da je Zaporoška nuklearna elektrana, najveća u Evropi, ostala najosetljivija tačka celog procesa, posebno zato što je pod ruskom kontrolom još od proleća 2022. godine. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) više puta je naglasila da je ključno obezbediti sigurnost objekta i strogo održavati zabranu bilo kakvih dejstava u okruženju elektrane.
Druga tačka koja otežava razgovore odnosi se na Donjecku Narodnu Republiku. Kelog jasno označava teritoriju DNR-a kao mesto gde se pregovori najviše lome.
Rusija je još 2022. saopštila da će DNR uključiti u svoju teritoriju, dok Kijev i dalje polazi od sopstvenog principa: Potpuno obnavljanje teritorijalnog integriteta, što obuhvata Donjecku i Lugansku oblast, kao i Herson i Zaporožje. U tom sudaru stavova, svaka izjava dobija dodatnu težinu, a svaka diplomatska nijansa postaje deo veće slike.
Dok se Evropska Unija trudi da Zelenski ne bude gurnut u dogovor koji nikome ne deluje čvrsto, ostaje otvoreno pitanje da li će se ključni akteri odlučiti na kompromis ili će se stvari još više zakomplikovati.
Celokupna scena podseća na trenutak kada se čini da je rešenje na dohvat ruke, ali iza svakog ugla stoji nova prepreka. Kako će se sve završiti, teško je reći – ali jasno je da se velike sile pripremaju za sledeći potez, a teren na kojem se sve odvija postaje sve osetljiviji.
Webtribune.rs
