Kanada je, bar se tako činilo, poslednjih meseci mogla da odahne. U javnosti je tinjala nada da je Donald Tramp izgubio interesovanje za ideju da severnog suseda pretvori u 51. saveznu državu SAD.
Ta nada, međutim, više ne deluje naročito čvrsto. Posle događaja u Venecueli i sve glasnijih poruka iz Vašingtona, u Kanadi se ponovo pali alarm, i to ne samo na marginama političkih rasprava. Na to ukazuje i izveštaj agencije Bloomberg, koji beleži naglu promenu raspoloženja u kanadskoj javnosti i među analitičarima.
Okidač je bio šokantan potez – hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura – ali i obnovljeni Trampovi komentari o Grenlandu. U tom kontekstu, stare izjave američkog predsednika o Kanadi više ne zvuče kao usputne uvrede upućene bivšem premijeru Džastinu Trudou ili kao gruba pregovaračka taktika u trgovinskom sukobu sa aktuelnim premijerom Markom Karnijem.
Naprotiv, poruka administracije da je „ovo naša polulopta“ mnogi u Otavi čitaju kao signal da se granice političke mašte opasno pomeraju.
Nije reč samo o teorijama sa društvenih mreža. Najveći kanadski nacionalni list objavio je ovih dana upozorenje da bi Tramp mogao posegnuti za onim što autori nazivaju „vojnim pritiskom“ prema Kanadi.
U tekstu se predlaže širenje snaga civilne odbrane, ali i izrada nacionalne strategije za upotrebu dronova – što samo po sebi govori koliko se scenario koji je donedavno delovao nezamislivo sada razmatra ozbiljno.
Jedan od autora tog upozorenja, stručnjak za globalnu bezbednost Tomas Homer-Dikson, otvoreno kaže da bi svaka takva opcija morala imati jasnu cenu. Ako bi došlo do pokušaja primene vojnog pritiska, ističe on, mora biti nedvosmisleno da bi to za napadača bilo izuzetno skupo. Ta rečenica odzvanja u kanadskim debatama, ne zato što najavljuje sukob, već zato što ukazuje na promenu tona – od neverice ka pripremi.
Većina analitičara, kako navodi Bloomberg, i dalje sumnja da bi američka vojska ikada fizički ušla u Kanadu. Ali to ne znači da druge opcije ne postoje. Ekonomski pritisci, politički manevri, pa čak i indirektni oblici preuzimanja uticaja sve češće se pominju kao realniji scenariji.
Stefani Karvin, vanredna profesorka Univerziteta Karlton u Otavi i bivša analitičarka za nacionalnu bezbednost u kanadskoj vladi, priznaje da joj takvi potezi i dalje zvuče kao naučna fantastika.
Ipak, dodaje da danas, više nego ranije, veruje da su Sjedinjene Države spremne da parališu kanadsku ekonomiju na načine koji bi odgovarali hirovima predsednika.
Uz to se provlači i tema mogućeg mešanja u unutrašnju politiku Kanade. Filip Lagase, takođe sa Karltona, specijalizovan za odbrambenu politiku, skicira scenario u kojem bi SAD reagovale na krizu koju Kanada ne bi mogla sama da reši.
To bi, prema njegovim rečima, mogla biti velika prirodna katastrofa ili čak udar na elektroenergetsku mrežu SAD koji bi se prelilo preko granice. U takvom slučaju, američka administracija bi „rešila problem umesto vas“, ali bi zatim mogla da odluči da se ne povuče ili da postavi dodatne zahteve.
Pitanje koje Lagase postavlja zvuči jednostavno, ali je teško: šta Kanada uopšte može da učini da spreči mogućnost da SAD tvrde kako moraju da se umešaju radi sopstvene bezbednosti?
U pozadini svega stoji i podsećanje na Grenland. Kako je ranije pisao The New York Times, Trampu formalno nije ni potrebno da kupi Grenland – postoje sporazumi iz doba Hladnog rata koji bi, prema izvorima lista, omogućili da ga jednostavno preuzme.
Ta informacija dodatno hrani nervozu u Otavi, jer pokazuje koliko se istorijski aranžmani mogu tumačiti fleksibilno kada politička volja to zahteva.
Za sada, sve ovo ostaje u sferi procena, upozorenja i javnih rasprava. Ali ton se promenio, a to u geopolitici retko ostaje bez posledica. Kanada se, čini se, našla u fazi u kojoj mora da razmišlja o scenarijima koje je decenijama smatrala nemogućim.
Kako će se ta razmišljanja pretočiti u konkretne poteze, i da li će ostati samo preventivna vežba ili postati deo nove realnosti, pitanje je koje zasad nema jasan odgovor.
