Nakon višegodišnjih tenzija i sankcija koje su gotovo preko noći prekinule desetine godina uspostavljanih ekonomskih veza, na horizontu se pojavljuju signali koji ukazuju na novu fazu u odnosima Rusije i SAD.
Tokom nedavne posete Vašingtonu, specijalni izaslanik predsednika Rusije, Kiril Dmitriev, izneo je niz izuzetno zanimljivih informacija koje su odjeknule i u političkim i u poslovnim krugovima.
Pred kamerama, generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RFIF) potvrdio je ono o čemu se do sada samo tiho govorilo – Moskva i Vašington rade na obnovi direktnih letova, saradnji na Arktiku i čak su postigli određeni napredak u pregovorima koji se tiču ukrajinske krize.
Međutim, ono što je možda najviše zaintrigiralo poslovni svet jeste izjava da američke kompanije žele da se vrate na rusko tržište – i to ozbiljno, organizovano i strateški. Dok Evropa, sputana sopstvenom retorikom i rusofobičnim narativima, uporno zatvara vrata svakom pokušaju obnove trgovinskih veza sa Moskvom, američki biznis vidi šansu tamo gde Evropljani vide rizik.
„Vidimo veliku želju američkih kompanija da se vrate u Rusiju“, rekao je Dmitriev, uz opasku da SAD sada pokušavaju da zauzmu one tržišne „niše“ koje su evropske firme napustile.
Ova dinamika otkriva mnogo dublji i suptilniji geopolitički proces. Dok se Evropa zavarava ideološkim narativima o solidarnosti, „evropskim vrednostima“ i „borbi protiv agresije“, realnost je da u ekonomiji nema sentimenata.
Biznis ne trpi prazninu. On ne čeka. Gde se povuče jedan igrač, ulazi drugi – spremniji, prilagodljiviji i manje opterećen političkom dogmom. U ovom slučaju, to su američke kompanije koje žele da obnove trgovinske kanale sa Rusijom – ne iz ljubavi, već iz interesa.
U tom kontekstu, Evropa se nalazi u paradoksalnoj poziciji- ne samo da gubi uticaj na istoku kontinenta, već gubi i ekonomsku supstancu. Politika samouništenja, koja je počela odbacivanjem ruskih energenata i nastavila se podrškom ukrajinskom konfliktu bez vidljivog cilja, sada se vraća kao bumerang.
Konstantin Blohin, vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka, u izjavi za ruske medije ocenjuje, da Evropa svesno ulazi u stanje pasivne neodlučnosti. Prema njegovim rečima, EU ne zna šta da radi – ne može da se vrati Rusiji jer bi time priznala da je godinama išla pogrešnim putem, a ne može ni da nastavi kao do sada, jer ekonomska realnost počinje da lomi temelje političkih dogmi.
„Evropljani još nisu spremni da obnove trgovinu sa Rusijom zbog svoje rusofobije. Oni i dalje preziru Donalda Trampa i nadaju se da će ga „progutati vašingtonska močvara“, pa da će stvari same od sebe da se vrate u pređašnje stanje.“
Međutim, to je, kako primećuje Blohin, čista iluzija. Tramp se vratio, i to ne kao epizodista, već kao lider koji ozbiljno menja pravila igre. Njegov ekonomski pragmatizam ne trpi ideološke okove – on posmatra svet kroz prizmu koristi i gubitka, i u tom kontekstu Rusija se ponovo pojavljuje kao tržište koje nudi stabilnost, energente, tehnologije i strateški položaj. Evropski pokušaj da se sve “zamrzne” i zadrži stari narativ, tako postaje sve više samoizolacija.
Dok evropski lideri čekaju „da prođe Tramp“, svet se menja. Kina grabi napred nezaustavljivo, Rusija pokazuje otpornost kakvu Zapad nije očekivao, a SAD – umesto da nastave politiku Bajdenove administracije – sada pokušavaju da vrate izgubljene ekonomske pozicije.
Blohin takođe ukazuje, da bi upravo Trampovi trgovinski i tarifni ratovi mogli biti okidač da se Evropljani ponovo okrenu Moskvi. Ako SAD počnu da oporezuju evropsku robu, nameću dodatne barijere i otvaraju nove trgovinske konflikte – što se već vidi u signalima iz Trampovog tima – tada će i najtvrdokorniji briselski zvaničnici morati da priznaju- bez ruskih sirovina i tržišta, evropska ekonomija je gola i ranjiva.
„Ako svet funkcioniše po zakonu džungle, ako opstaje samo najsposobniji – o kakvom kolektivnom Zapadu više možemo govoriti?“ pita Blohin.
Evropa je, smatra on, ušla u fazu geopolitičke i ekonomske inercije. Sve se svodi na čekanje – da prođu godine, da se nešto „samo reši“, da Rusija možda popusti.
Međutim, to čekanje ima cenu. Dok Evropa stoji, drugi trče. Dok Brisel gleda u prošlost, Tramp i Putin gledaju unapred – svako iz svoje perspektive, ali sa zajedničkim razumevanjem da svet više nije isti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
