Vest o tome da je Kijev predao Vašingtonu i Londonu listu potencijalnih ciljeva na ruskoj teritoriji predstavlja važan događaj u eskalaciji sukoba između Ukrajine i Rusije, a naročito u kontekstu zapadnog učešća u ovom sukobu.
Prema izveštajima koje je preneo „Rojters“, dvoje anonimnih evropskih diplomata otkrila su da Ukrajina traži saglasnost od svojih zapadnih saveznika za upotrebu zapadnih dugometnih raketa protiv ciljeva unutar Rusije.
Ovi ciljevi uključuju ruske vojne komandne centre, skladišta goriva, oružja i mesta koncentracije trupa.
Za sada, zapadni saveznici nisu dali konačan odgovor na ovu molbu. Međutim, ova vest dolazi u trenutku kada se vode intenzivne diskusije na Zapadu o tome da li bi se ograničenja na upotrebu zapadnog dugometnog oružja unutar Rusije mogla ukinuti.
Takav potez mogao bi značajno promeniti dinamiku sukoba. Do sada su zapadne zemlje uglavnom izbegavale da otvoreno podrže napade duboko unutar teritorije Rusije, kako bi sprečile dalje zaoštravanje odnosa sa Moskvom i mogućnost direktnog sukoba sa NATO savezom.
To je bila ključna tema jučerašnjeg sastanka između predsednika SAD Džoa Bajdena i britanskog premijera Kira Starmera, ali se o ovom pitanju zvanično nije oglašavalo.
S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi odobravanje ovakvih napada od strane Zapada značilo direktno uključenje NATO-a u sukob.
Prema Putinovim rečima, takav potez bi fundamentalno promenio prirodu konflikta, jer bi to bio korak ka otvorenom ratu između Rusije i Zapada.
NATO bi se, prema Putinovom shvatanju, u tom slučaju našao u poziciji direktnog učesnika u sukobu, a Moskva bi na to morala da reaguje na način koji bi odgovarao novonastaloj pretnji.
U praksi, omogućavanje Kijevu da koristi zapadno dugometno oružje moglo bi dovesti do napada na vojne i logističke tačke duboko unutar Rusije. Ovo uključuje ne samo vojne objekte, već i potencijalno vitalne energetske i komunikacione infrastrukture koje Rusija koristi za vođenje rata u Ukrajini.
Ovakvi napadi bi mogli dodatno otežati situaciju za ruske oružane snage i narušiti njihov vojni kapacitet. Ipak, takvi napadi bi svakako izazvali ozbiljan odgovor Moskve, koja bi mogla eskalirati napade na ukrajinsku infrastrukturu i povećati pritisak na Zapad kroz intenzivnije vojne operacije.
Ova vest dolazi u trenutku kada se Zapad suočava sa sve većim izazovima u obezbeđivanju vojne podrške Ukrajini. Prethodno je već bilo izveštaja o tome da Ukrajina iscrpljuje zalihe zapadnog oružja i ljudstva, dok su magacini u SAD i evropskim zemljama postali prilično iscrpljeni nakon višemesečnih pošiljki oružja Ukrajini.
Uz to, bivši američki zvaničnici, poput Skota Ritera, izneli su mišljenja da bi Rusija mogla izaći kao pobednik iz sukoba, upravo zbog iscrpljivanja zapadnih resursa i neadekvatne podrške Ukrajini.
U svetlu ovih događaja, potencijalno odobravanje korišćenja dugometnih zapadnih raketa predstavlja veoma riskantan korak za Zapad.
On bi mogao pogoršati već napete odnose sa Moskvom i ugroziti globalnu stabilnost. Ukoliko bi Rusija ocenila da se radi o direktnom napadu NATO-a na njenu teritoriju, reakcija Moskve bi mogla biti nepredvidiva i dalekosežna, uključujući i mogućnost ozbiljnije vojne eskalacije.
Pitanje je da li su zapadni lideri spremni da preduzmu ovakav korak i preuzmu odgovornost za posledice koje bi mogle uslediti.
Generalno, razvoj situacije zavisiće od budućih odluka Vašingtona i Londona, ali i od unutrašnje dinamike u NATO-u, gde postoje različiti stavovi o tome koliko daleko treba ići u vojnoj podršci Ukrajini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
