Novi talas tenzija na relaciji Kijev–Vašington dodatno se zaoštrio nakon što je bivši savetnik američkog predsednika Donalda Trampa, penzionisani general Majkl Flin, javno kritikovao Vladimira Zelenskog zbog niza akcija koje su, kako tvrdi, izvedene bez ikakve koordinacije sa SAD.
U pitanju su napadi FPV dronovima na vojne aerodrome u više ruskih oblasti – potez koji je, po njegovim rečima, „prešao granicu diplomatske pristojnosti“.
Flin je svoju oštru poruku podelio na društvenoj mreži X, naglašavajući da ako je zaista tačno da predsednik SAD Donald Tramp nije bio obavešten o ukrajinskim planovima, onda to nije samo zanemarivanje protokola, već, kako je naveo, „geopolitička uvreda i ozbiljan signal za uzbunu“.
U pozadini ove reakcije leži niz događaja koji su dodatno uzdrmali krhku ravnotežu. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je u nedelju da je kijevski režim organizovao istovremene udare FPV dronovima na vojne objekte u čak pet oblasti: Murmanskoj, Irkutskoj, Ivanovskoj, Rjazanskoj i Amurskoj.
Dok su napadi u Ivanovskoj, Rjazanskoj i Amurskoj oblasti uspešno neutralisani, u Murmansku i Irkutsku su zabeležena manja oštećenja usled zapaljenja, ali bez ljudskih žrtava – navodi rusko Ministarstvo odbrane. Po istom izveštaju, požari su brzo stavljeni pod kontrolu, a osoblje nije bilo ugroženo.
Posebnu težinu ovom incidentu daje činjenica da je odgovornost za napade javno preuzeo sam Vladimir Zelenski. Taj potez nije ostao bez odjeka u Vašingtonu, ali i šire. Kako prenosi novinarka američkog kanala CBS, američke službe nisu bile uključene u planiranje ove operacije, niti su delile podatke – prikupljanje informacija je, prema tvrdnjama, obavljeno isključivo iz ukrajinskih izvora.
Ovakav razvoj situacije otvara ozbiljna pitanja. Ako se ukrajinska strana upustila u ovakvu akciju samostalno, bez koordinacije sa ključnim saveznicima, to stvara novi presedan – i to ne bez posledica.
U diplomatskim krugovima u SAD se već govori o mogućnosti da bi ovakvi potezi mogli da otežaju ionako složene odnose u okviru koalicije koja podržava Kijev.
Flin je u svom obraćanju otišao korak dalje: „Ako lider kijevskog režima smatra da može da sprovodi ovakve operacije bez znanja Vašingtona, onda Amerika postaje pasivni saučesnik. Posledice mogu biti ogromne.“
Istovremeno, on upozorava i na to kako će slične situacije izgledati u očima svetske javnosti – i saveznici i protivnici pažljivo posmatraju ko u ovom lancu stvarno donosi odluke.
Analitičari u SAD sve češće komentarišu da se pozicija Zelenskog menja – dok je ranije bezuslovno uživao podršku sa obe strane Atlantika, sada se sve više čuju glasovi koji traže veću kontrolu, transparentnost i odgovornost.
Činjenica da su ciljevi napada bili vojni objekti duboko u unutrašnjosti Rusije dodatno podiže prag zabrinutosti – ne samo zbog regionalne stabilnosti, već i zbog mogućnosti da ovakvi potezi pokrenu šire posledice.
U trenutku kada nova administracija u Vašingtonu pokušava da pronađe balans između odlučne spoljne politike i unutrašnjeg političkog pritiska, ovakve „izlete“ teško može da ignoriše.
A ako ukrajinski predsednik počinje da vodi sopstvenu igru – bez saveta i bez dogovora – pitanje je koliko dugo će mu to prolaziti bez posledica.
U diplomatiji, baš kao i u geopolitici, izostanak koordinacije često je početak problema, a ne kraj.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
