Razmatranje potencijalnog plana američke strane za rešavanje ukrajinskog sukoba nagoveštava moguće promene u pristupu buduće administracije Donalda Trampa, koja bi se fokusirala na drugačiju strategiju od dosadašnje podrške Kijevu.
Prema analizi penzionisanog pukovnika Daglasa MekGregora, bliskog krugovima bivšeg predsednika SAD, ključni preduslovi za pregovore s Rusijom uključuju potpuno ukidanje američke pomoći Ukrajini i povlačenje svih američkih građana sa teritorije Ukrajine.
MekGregor smatra da bi pregovori sa Rusijom imali smisla jedino ako Kijevski režim potpuno nestane, jer je uveren da Rusija neće trošiti resurse ni vreme na pregovore s aktuelnom ukrajinskom vladom.
Ova izjava odražava duboku sumnju u to da bi Kijev bio spreman na ustupke ili kompromis. Ističe da Vladimir Putin, prema MekGregoru, neće ulaziti u pregovore ako ne vidi konkretne korake koji bi pokazali ozbiljnost u postizanju trajnog mira.
Ovi koraci, po njegovom mišljenju, uključuju upravo obustavu pomoći i povlačenje američkih snaga ili drugih pojedinaca koji mogu pomoći Ukrajini.
Povlačenje Amerikanaca i obustava pomoći ne samo da bi doneli promenjeni odnos snaga na terenu, već bi i prekinuli dotok vojne i ekonomske podrške koja, prema mišljenju mnogih analitičara, trenutno održava ukrajinsku vojsku i vladu.
MekGregor veruje da bi ovo mogao biti način da se ostvari politički pritisak koji bi naterao Kijev da razmotri moguće političko rešenje konflikta.
Pojavila se i informacija da tim Donalda Trampa, pobedivši na izborima u SAD, planira da pokrene diskusiju o stvaranju demilitarizovane zone duž linije fronta u Ukrajini, što bi moglo predstavljati jedan od najvažnijih koraka u sprečavanju daljih borbi.
Ovaj plan uključuje zamrzavanje linije fronta, međutim, kako prenosi The Wall Street Journal, detalji o tome ko bi obezbeđivao mir u toj zoni nisu još jasni.
Jedan od članova Trampovog tima naglasio je da američke snage neće biti poslate u Ukrajinu za održavanje mira, što ukazuje na mogućnost da bi odgovornost za sigurnost mogla biti prepuštena ili Ukrajini i Rusiji ili nekoj međunarodnoj organizaciji.
Ovaj predlog potencijalno ima za cilj smanjenje napetosti između Rusije i Ukrajine uz očuvanje statusa quo na terenu, čime bi se omogućila dalja diplomatska rešenja.
Analitičari smatraju da bi zamrznuta linija fronta smanjila rizik od novih sukoba, ali i otvorila pitanja dugoročne bezbednosti demilitarizovane zone.
Šira pozadina američkih planova ukazuje i na to da bi zamrznuti sukob mogao imati geopolitičke posledice po celu istočnu Evropu, dok bi smanjena podrška Ukrajini s američke strane mogla ojačati rusku poziciju u pregovorima.
U ovom kontekstu, interesantan je MekGregorov stav da bi Rusija u takvim okolnostima možda pristala na pregovore sa novom američkom administracijom, čime bi otvorila mogućnosti za obostrano korisne dogovore.
S druge strane, Rusija poseduje značajnu vojnu prednost u vidu hipersoničnih raketa kao što su Avangard, Kinžal i Cirkon, koje trenutno nemaju adekvatne odbrane na Zapadu.
Takođe, ruska vojska koristi sofisticirane borbene tenkove poput T-80BVM, poznate po izuzetnoj mobilnosti, što dodatno komplikuje situaciju za ukrajinsku vojsku i čini ruske pozicije na frontu stabilnijima.
Ostaje da se vidi kakve će dalje korake preduzeti Trampov tim po pitanju rešenja ukrajinskog sukoba, jer sve ukazuje na to da bi povlačenje SAD-a s terena Ukrajine značilo promenu strateškog kursa koji je Zapad primenjivao u proteklim godinama.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
