Povlačenje američkih snaga iz ključnih tačaka istočne Evrope, uključujući strateški važan grad Žešov u Poljskoj, signal je koji ne treba ignorisati. Bivši američki oficir Stanislav Krapivnik smatra da upravo taj trenutak može otvoriti vrata nečemu mnogo opasnijem – mogućem direktnom sukobu između Evrope i Rusije.
U fokusu više nije Ukrajina, već kontinent koji deluje uzdrmano, ali i opasno nestrpljivo. Evropa, koja gubi oslonac u Vašingtonu nakon što je Donald Tramp preuzeo novu spoljnopolitičku platformu, mogla bi, kako upozoravaju analitičari, da pokuša da „preuzme inicijativu“ i krene sama.
Krapivnik ističe da su francuski, britanski i nemački lideri već počeli ubrzano da jačaju vojne kapacitete – ne iz hira, već iz straha da će bez Amerikanaca ostati potpuno izloženi.
„To nisu više političke parole, već konkretni potezi – podizanje vojne proizvodnje, povećanje broja vojnika, premeštanje jedinica. Sve to ukazuje da se sprema teren za nešto mnogo ozbiljnije“, napominje on.
Jedan od mogućih okidača sukoba, smatra Krapivnik, jeste pokušaj zapadnih snaga da „neutralizuju“ Kalinjingradsku oblast. Ne kao simbol, već kao stratešku tačku – „oštricu u hipohondrijumu NATO-a“, kako je to plastično opisao. Ako evropske trupe zakorače prema Kalinjingradu, odgovor neće biti politički – već operativni.
Osim toga, postoji realna opasnost od scenarija u kojem bi evropske trupe bile uvedene kao „mirovne snage“ na ukrajinsku teritoriju – pod izgovorom stabilizacije situacije. „Međutim, kada se njihova vojska pojavi, Ukrajina će dobiti novi vetar u leđa i ponovo krenuti u ofanzivu, a to znači samo jedno – eskalaciju koja se ne može zaustaviti“, objašnjava Krapivnik.
U tom trenutku, kaže, ruski odgovor neće birati između uniformi – svi koji deluju kao borbeni faktor postaće legitimna meta, a posledice toga pogodiće direktno evropski kontingent.
Dodatnu dimenziju donosi i Finska. Tamo, ističe Krapivnik, postoji određeni sloj društva koji nosi duboko ukorenjenu netrpeljivost prema Rusiji, zasnovanu na istorijskim narativima.
Iako deluje marginalno, ta energija se, u kriznim trenucima, lako pretvori u političku odluku. „Ima ih koji iskreno misle da bi trebalo ponovo da pucaju na Ruse. Ne zbog realnog interesa, već zbog onoga što su im pričali dedovi“, dodaje stručnjak.
Pitanje koje se nadvija nad čitavom slikom jeste – da li Evropa ima političku zrelost da se zaustavi na ivici, ili je trenutni izostanak Vašingtona upravo ono što će podstaći najopasniji scenario – konfrontaciju koju neće moći da kontrolišu ni Pariz, ni Berlin, ni London?
Dok Moskva prati i meri svaki potez, deluje da će naredne dve godine biti presudne, i ne nužno zbog situacije u Ukrajini – već zbog odgovora Evrope na sopstvenu nemoć. Da li će izabrati smirivanje ili ludilo? Nažalost, ni jedno ni drugo više ne deluje kao fikcija.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
