„Od sto rana, od sto jatagana, pade Rajić, junak od megdana!“
1815. godine odigrao se Boj na Ljubiću, brdu kraj Čačka. Bila je to bitka kakvu Srbi najviše vole da biju. Ona u kojoj je neprijatelj tri puta jači, pa onda i naša vojska tri puta jače „zagrize“ da odbrani svoje.
Mnogi su se junaci na Ljubiću borili. Bio je tu čuveni Jovan Dimitrijević Dobrača koji je svoje borce lično opremao oružjem i hranom. Pored njega je bio i vojvoda Raka Levajac, onaj koji se zamerio i Karađorđu i knezu Milošu pa je umro u siromaštvu.
[adsenseyu1]
Borio se i zlatiborski hajduk Jovan Mićić, onaj koji je umro u mračnoj i memljivoj tamnici, od gladi, osuđen na „večitu robiju u lakom gvožđu“. Bio je tu i Nikola Milićević, rođen u selu Lunjevica, po kom je i dobio nadimak – deda najtragičnije srpske kraljice – Drage Mašin.
Ipak, u Boj na Ljubiću ustanike iz Jasenice i Dragačeva doveo je jedan od najvećih heroja Drugog srpskog ustanka – Tanasko Rajić.
Atanasije (Tanasko) Rajić rođen je u Stragarima pod Rudnikom 11. februara 1754. godine, na Svetog Atanasija zimskog po kome je i dobio ime.
Baš je Tanasko bio taj koji je na Sretenje 1804. godine, pred šezdesetak naoružanih Šumadinaca, viknuo „Đorđija za vođu!“ Tada mu je Karađorđe predao crveno-belu zastavu i Rajić je i zvanično postao barjaktar ustaničke Srbije.
Nije Tanaska zanimala politika, niti stvaranje državnih vlasti. Bio je i ostao vojnik, jedan od najhrabrijih. Zato je i došao u sukob sa Voždom, čiji se centralizam ustanicima nije dopadao. Posle propasti Prvog srpskog ustanka, Tanasko Rajić vratio se u svoje Stragare.
Drugi srpski ustanak i Boj na Ljubiću
Iako već u godinama, slavni srpski vojnik podržao je Milošev Drugi srpski ustanak i vratio se u borbu, postavši kapetan Obrenovićeve vojske. Imao je 61 godinu kada je poveo ustanike na Ljubić, gde su utvrđivani šančevi.
Borba je započeta u jutarnjim časovima prepadom Turaka na srpske položaje, a ustanici su se na početku boja držali hrabro.
Tanasko Rajić je komandovao baterijom topova na obližnjem brdašcetu. Pred početak bitke, Tanasko Rajić je postao kapetan u vojsci Miloša Obrenovića. Vešto je rukovao topovima.
Na samom početku boja, Tanasko Rajić je precizno tukao turske položaje, pa su Turci opkolili njegov položaj. Situacija je postala teška, ali se Tanasko nije nijednog trenutka odvajao od svojih topova.
Vojnici su počeli da uzmiču, ali Rajić, iako već starac, nije imao nameru da se povuče.
Stante, braćo, ako Boga znate; što ste se tako preplašili; ta i iz Turaka teče krv kao i iz nas. Zar ove topove ostavljate, od Boga ne našli? Znate li kakve smo muke propatili dok topova ne imasmo? – povikao je na svoje saborce.
Pošto je video da strah vlada i da ga niko ne sluša, a da su Turci sasvim prodrli u šančeve srpske vojske, prestao je da komanduje paljbom, izvadio kuburu i sablju, opkoračio top i počeo da puca u Turke.
Ovih topova ja ne ću ostaviti Turcima, dok me svega na iseku na komate! – rekao je hrabri kapetan.
Turci su ga opkolili i u besu isekli na komadepo rečima očevidaca. Junačka pogibija Tanaska Rajića je opevana je u narodnoj pesmi stihovima: „Od sto rana od sto jatagana pade Rajić junak od megdana“.
U ovoj bici je poginuo i zapovednik turske vojske Imšir paša, a srpska vojska se posle Tanaskove pogibije konsolidovala i uspešno dobila bitku, nakon čega su se Turci povukli u Čačak.
Boj na Ljubiću najznačajniji je u Drugom ustanku, jer je podigla ugled kneza Miloša u narodu i u velikoj meri odredila sudbinu ustanka.
Miloš Obrenović doveka je ostao zahvalan Tanasku na njegovom herojstvu. Legenda kaže da se tako jednom, četiri i po decenije kasnije, spremao za put u Čačak iz Gornjeg Milanovca.
Oficir ga je pitao da li želi u kolima da leži ili sedi, imajuči u vidu pozne godine srpskog vladara, a Knez mu je tad odgovorio: „Neću ni ležati ni sedeti, nego ću stajati, jer sad prolazimo pored Ljubića“.
(Dnevno.rs)
