Najava dolaska Veslija Klarka u Prištinu među Srbima se karakteriše kao povratak zločinca na mesto zločina
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg sastao se u ponedeljak sa takozvanom kosovskom ministarkom spoljnih poslova Donikom Gervalom, koja je najavila da će čelnik Severnoatlantske alijanse danas posetiti Kosovo.
Donika Gervala je ponovila stav privremenih prištinskih institucija da je prisustvo NATO-a na Kosovu neophodno za obezbeđivanje mira i sigurnosti. Smatra da članstvo Kosova u NATO-u čini ovaj deo Evrope mnogo sigurnijim.
U narednih desetak dana očekuje se da južnu srpsku pokrajinu poseti i američki penzionisani general Vesli Klark koji bi mogao da dobije status savetnika prilikom transformacije kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku. Njegov dolazak u Prištinu povećaće broj bivših oficira američke vojske koji godinama pomažu da se profesionalizuje i modernizuje KBS.
Uprkos javnim protivljenjima NATO-a i zapadnih političkih centara da dođe do transformacije KBS-a i činjenici da je, po Rezoluciji 1244, Kfor jedina oružana formacija na Kosovu, gotovo je izvesno da će za nekoliko godina u ovom delu Srbije biti stvorena nova vojna formacija.
Osim u bazi „Bondstil”, gde se nalaze regularne NATO jedinice, na teritoriji Kosova i Metohije ima više od 4.000 pripadnika aktivnog sastava KBS-a koji se godinama naoružava i obučava. Ključnu ulogu u tome imaju penzionisani vojni oficiri američke i turske vojske.
Najverovatniji dolazak Klarka neće bitno popraviti utreniranost ovih vojnih formacija, ali će njegovo angažovanje imati simbolički značaj, jer je reč o bivšem komandantu NATO-a koji je naredio bombardovanje Srbije 1999. godine. Kada je skinuo uniformu, okušao se kao biznismen na KiM, ali bez mnogo uspeha.
To ga nije obeshrabrilo u antisrpskim izjavama, pa je svojevremeno učestvovao na skupu u Americi sa bivšom državnom sekretarkom Madlen Olbrajt i albanskim lobistom prof. Danijelom Serverom, kada je otvoreno, bez diplomatskih rukavica napao Srbiju. Svoju pristrasnost Klark je dokazao i krajem prošle godine kada je oštro kritikovao rad Specijalnog suda za ratne zločine OVK u Hagu.
Ovaj vremešni oficir, koji nikad neće odgovarati pred bilo kojim sudom u svetu za zločin protiv mira zbog bombardovanja SR Jugoslavije, izjavio je „da optužnice Specijalnog suda za zločine OVK ometaju napredak Kosova”. „Predlog optužnice protiv Tačija je nastavak aktivnosti na ometanju napretka Kosova”, izjavio je Klark, koji je svojevremeno, tokom posete Kosovu, Tačija nazvao herojem.
Povratak Klarka na mesto zločina mogao bi se okarakterisati i kao nastavak agresije na Srbiju na drugi način. Istraživač saradnik Instituta za evropske studije Rajko Petrović kaže da je očigledno da SAD žele da pojačaju svoje prisustvo na prostoru KiM i da je to bitan deo strategije administracije Džozefa Bajdena.
Za „Politiku” kaže da zbog toga formiraju oružane snage na KiM i sračunato vraćaju na političku i bezbednosnu pozornicu ljude poput Klarka, sa iskustvima iz neke prethodne administracije koja je izdejstvovala na terenu ono šta imamo danas kao faktično stanje. „Njihova je zasluga što se strane trupe danas nalaze na Kosovu i Metohiji.
Radi se o vraćanju starih garnitura koje nisu ostale u dobrom sećanju Srbima. Olbrajtovu je Server najavljivao da će se pojaviti u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, kao američki posrednik oko statusa Kosova. Glavni cilj je da se na ovaj način uputi poruka Srbiji da će to biti konstanta u narednom periodu”, kaže Petrović.
Najava dolaska Klarka u Prištinu je još jedan dokaz da se Amerika pita kada je reč o Kosovu i da je tačno ono što je Haradinaj rekao da Kosovo nema svoju spoljnu politiku, već da je to politika SAD.
Kroz tu prizmu se i može razumeti nastavak aktivnosti oko formiranja takozvane kosovske vojske. „Dolazak Klarka je povezan sa procesom transformacije KBS-a. O tome se mnogo govori i piše i očigledno je da bi osobama poput Veslija Klarka, koji ima ogromno iskustvo u takvoj vrsti poslova bilo i dopušteno na terenu da radi na stvaranju tih struktura.
Jako je važna ta ideološka i simbolička poruka koja se šalje, jer Klark simboliše period kada smo imali otvorene sukobe na teritoriji KiM”, navodi Rajko Petrović.
A Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže da je Klark jedan od onih ljudi sa Zapada koji je na Kosovu kod Albanaca rado viđen gost i ne samo on već i Olbrajtova, kao i bivši šef OEBS-ovih verifikatora Vilijam Voker, ali i Klintonovi.
Za naš list navodi da dolazak Klarka nije nešto neuobičajeno i da se na tome sigurno temeljno radilo, jer je reč o albanskom lobiju. „Često se njihova imena koriste kao potvrda da Albanci i dalje imaju čvrstu i jaku podršku na Zapadu. To je vrsta političke poruke koja se šalje, pogotovo kada se na Zapadu javljaju disonantni tonovi ka Prištini, od Grenela, preko Palmera do Lajčaka.
Njegova poseta u trenutku kada se formira vojska Kosova, poklapa se sa željom Albanaca sa KiM da se svetu predstavi da je to projekat na kome se ozbiljno radi i da će to u svakom slučaju biti realizovano”, kaže Graovac.
Srđan Graovac navodi da u ovakvu izjavu nikako ne može da se poveruje, jer je i više nego jasno da NATO želi da Kosovo dobije oružane snage koje ne bi imale veliku ulogu u regionu. Za naš list kaže da bi te oružane snage bile potvrda kosovske nezavisnosti.
„Formiranje vojske na KiM pre svega ima politički značaj. Zapad time šalje Beogradu još jednu poruku da je što se njih tiče, Kosovo nezavisno i da je taj proces nepovratan, a da prerogativi državnosti koje im fale će vremenom dobiti. Stvaranje te vojske daju taj ključni momenat kojim dodatno pritiskaju Srbiju da mi prihvatimo njihovu realnost”, zaključuje Srđan Graovac.
Federiči: Biće potrebno mnogo godina
Komandant Kfora Franko Federiči izjavio je nedavno da pripadnici KBS-a mogu da odu na sever Kosova tek pošto od njega dobiju dozvolu. Federiči je u intervjuu za TV Klan Kosova rekao da alijansa podržava razvoj KBS-a u okviru prvobitnog mandata, u svrhu civilne zaštite.
Ponovio je da NATO očekuje poštovanje sporazuma koji su privremene prištinske institucije potpisale sa alijansom povodom tog pitanja i da je potreban dug proces da bi bili promenjeni trenutni kapaciteti, da KBS postane vojska. Federiči je ukazao da se to ne postiže preko noći ili samo donošenjem zakona i da će za to biti potrebno mnogo godina.
(politika.rs)
