Predstojeći sastanak između predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u petak na Aljasci dolazi u trenutku kada u američkoj administraciji gotovo da nema iskusnih stručnjaka za Rusiju, piše Fajnenšel tajms.
Za razliku od uobičajenih priprema pred ovakve samite, ovog puta manjka ljudi koji bi predsedniku mogli da pruže dubinsko razumevanje ruskih namera i taktika.
Prema pisanju FT-a, Tramp je u svom drugom mandatu dao prioritet lojalnosti nad iskustvom i vodio agresivnu kampanju otpuštanja državnih službenika. Pregovore sa Moskvom sada vodi Stiv Vitkof, preduzetnik za nekretnine bez iskustva u spoljnoj politici, dok su karijerni stručnjaci marginalizovani ili primorani da napuste svoje pozicije.
Bivši američki diplomata Erik Rubin, koji je bio ambasador u Bugarskoj tokom Trampovog prvog mandata, rekao je za FT da „Tramp nema nijednog kreatora politike koji poznaje Rusiju i Ukrajinu i savetuje ga“.
Putin je, podseća FT, na vlasti četvrt veka, poznat po odličnom poznavanju detalja i sposobnosti da iznenadi sagovornike. Erik Grin, bivši direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Bajdenove administracije, istakao je da je važno izbeći „upadanje u zamku“ načina predstavljanja ideja koje na prvi pogled zvuče razumno, ali su u osnovi iskrivljene.
Za razliku od prakse u kojoj bi SNB koordinirao sve pripreme za samit, FT navodi da je ovo telo sada drastično smanjeno – desetine stručnjaka za spoljnu politiku i bezbednost otpuštene su u maju.
U junu je Stejt department napustilo više od 1.300 zaposlenih, među njima analitičari koji su se bavili Rusijom i Ukrajinom. Američko udruženje državnih službenika procenjuje da je oko 25 odsto diplomata napustilo službu od januara. Rubin tvrdi da je među onima koji su ostali moral „najniži mogući“.
Ključne pozicije u administraciji, uključujući pomoćnika državnog sekretara za evropske poslove i ambasadore u Rusiji i Ukrajini, ostale su nepopunjene. Stejt department navodi da je reorganizacija usmerena na „efikasnije procese“, ali je bivši američki ambasador u Poljskoj Danijel Frid rekao za FT: „Ne možete imati situaciju u kojoj on i Vitkof improvizuju, a da nemaju dovoljno znanja.“
FT podseća da je nakon sastanka sa Putinom u Helsinkiju 2018. godine, Tramp javno doveo u pitanje zaključke sopstvene obaveštajne zajednice i prihvatio Putinovo poricanje mešanja u američke izbore.
Džon Bolton, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost u to vreme, tvrdi da se predsednik „retko priprema“, prisećajući se kako je pokušao da razgovara sa njim o nuklearnom oružju na putu za Helsinki dok je Tramp gledao fudbalsku utakmicu.
Ovog puta, Tramp je rekao da će sastanak na Aljasci biti „mali test vode“ i da će „za dva minuta“ znati da li ima prostora za dogovor: „Mogu reći ‘srećno, nastavite da se borite’ ili ‘možemo da se dogovorimo’.“
Kako FT zaključuje, aktuelna administracija očigledno ne namerava da vodi proces pod vođstvom stručnjaka, što mnogi u američkim diplomatskim i bezbednosnim krugovima vide kao ozbiljan rizik u pregovorima sa ruskim liderom.
Tonovi upozorenja iz bivših zvaničnika i diplomata ukazuju na to da će kvalitet pripreme biti ključan test za sastanak na Aljasci.
Webtribune.rs
