Kad se u Kijevu prepričavaju detalji pregovora koji su prethodili sastanku u Ženevi, postaje jasno da se nešto veliko pomerilo ispod radara.
Savetnik kancelarije predsednika Ukrajine, Aleksandar Bevz, čovek koji je bio direktno uključen u razgovore sa američkom delegacijom, otvorio je temu nešto drugačije nego što se očekivalo. I to rečenicom koja je u diplomatskim krugovima odmah odjeknula: Plan od 28 tačaka – onaj koji je kružio mesecima – u tom obliku više ne postoji.
Bevz je na društvenoj mreži napisao da je kompletan dokument pretrpeo ozbiljne izmene. Ne samo kozmetičke, već sistemske; pojedini delovi su izbrisani, drugi potpuno preformulisani, a ono što je za ukrajinsku stranu posebno važno – nijedna njihova primedba nije ostala bez odgovora.
Tako je bar opisano iznutra, uz napomenu da završnu reč o najosetljivijim segmentima ipak moraju dati predsednik SAD Donald Tramp i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
U tom trenutku stvari postaju složenije. Zapadni izvor upoznat sa pregovorima rekao je The New York Times-u da je radna verzija dokumenta sada bitno različita od one koja je 20. novembra procurila u javnost.
Ta verzija, koju je objavio ukrajinski poslanik Aleksej Gončarenko, danima je punila naslove, prikazujući spisak tačaka kao celovitu stvar. Međutim, kako se vidi, unutar procesa odvijale su se tihe korekcije koje su malo kome bile vidljive spolja.
Gončarenko je tada izneo celu listu u svom Telegram kanalu, predstavljajući je kao tekst koji je tog dana stigao u ruke Zelenskog. Bio je to trenutak koji je otvorio lavinu reakcija, posebno zato što se dokument tumačio kao signal za novu fazu američkog pristupa.
Sada, međutim, kada se ispostavlja da originalni format više ne postoji, nameće se pitanje šta je ostalo, šta je uklonjeno i zašto se sve menja ovako brzo.
Prema komentarima pojedinih sagovornika upoznatih sa procesom, Ženeva je bila svojevrsni filter – mesto gde su obe delegacije morale da spuste ton i suoče se sa realnošću, koja je daleko kompleksnija od nacrta od 28 tačaka.
U celom tom procesu postoji i jedna vrsta neizvesnosti: Šta tačno podrazumevaju izmene koje Bevz pominje i koliko su duboko presekle raniji koncept.
Ako se posmatra dinamika poslednjih nedelja, jasno je da se raspored argumenata menja, ponekad i brže nego što zvanična saopštenja uspeju da ih isprate. Američka strana očigledno želi da dođe do modela koji će biti održiv, dok ukrajinski pregovarači pokušavaju da ostave trag u svakoj formulaciji, svakoj reči. Između te dve ambicije nastaje prostor u kojem se pravi dokument iznova preslaže.
I dok se čeka konačna verzija koju će potpisati Tramp i Zelenski, diplomatske ekipe već pripremaju teren za novi krug pregovora. To ostavlja osećaj da završni tekst možda neće ličiti na ono što je prvobitno predstavljeno javnosti.
A negde između redova ostaje i pitanje: Koliko se međunarodni planovi zapravo mogu držati u jednoj stabilnoj formi u trenutku kada se globalni odnosi menjaju iz dana u dan – i da li je ovo samo nagoveštaj šireg pregrupisavanja koje tek dolazi.
Webtribune.rs
