U Berlinu se zahuktava rasprava koja bi mogla označiti istorijski zaokret u nemačkoj bezbednosnoj politici.
Ministar spoljnih poslova Johanes Vadeful otvoreno je pozvao na hitno vraćanje obavezne vojne službe, potez koji bi – ako dobije zeleno svetlo – iz korena promenio izgled nemačkog društva i same vojske.
„Ja sam za neposredno uvođenje vojne obaveze“, rekao je šef diplomatije u razgovoru za medijsku grupu Funke, podsećajući da je ovaj stav iznosio i ranije, ali da sada insistira na konkretnom koraku.
Iza kulisa se već priprema teren. Vlada je još krajem avgusta usvojila zakon koji je predložio ministar odbrane Boris Pistorius, a koji predviđa novu, hibridnu formu služenja – svojevrsnu „švedsku varijantu“.
U toj skandinavskoj zemlji svi maturanti prolaze kroz medicinski pregled, ali samo deo njih zaista ode u kasarnu. Nemački model bi, između ostalog, podrazumevao obavezno popunjavanje formulara za mladiće od 18 do 25 godina, sa pitanjem da li su spremni na služenje.
Dokument takođe ostavlja prostor da se, ukoliko bude potrebno, u budućnosti ponovo aktivira opšti vojni rok.
U praksi, to znači da će Bundestag već naredne nedelje početi prvo čitanje i debatu o novom predlogu zakona. Vadeful upozorava da se tema mora dogovarati unutar vladajuće koalicije, uz uvažavanje svih okolnosti – od političkih i finansijskih do društvenih.
Ali istovremeno, njegov ton jasno pokazuje da diplomatija sada ide ruku pod ruku sa vojnom strategijom. Ministarstvo odbrane ima vrlo precizne planove: povećanje aktivnog sastava Bundesvera na 260 hiljada vojnika i rezervnog na 200 hiljada. To je ogroman skok u odnosu na današnje stanje i jasno pokazuje pravac u kojem Berlin gleda.
Da bi se razumelo zašto je ova tema ponovo na stolu, treba se prisetiti 2011. godine, kada je Nemačka ukinula obavezni vojni rok i prešla na profesionalnu vojsku. Od tada se više puta povela diskusija o tome da li je to bila ispravna odluka, naročito u svetlu novih izazova.
Sada se čini da su ti glasovi postali glasniji nego ikad. Pistoriusov zakon ne predviđa trenutno vraćanje pune obaveze, već prelazno rešenje koje kombinuje dobrovoljnu službu i selektivne obavezne elemente. Ali Vadeful ide korak dalje – on traži odmah.
Između redova ostaje pitanje: da li se radi samo o političkom pritisku unutar koalicije ili o stvarnom početku povratka jedne od najvažnijih institucija nemačkog posleratnog društva?
Dok jedni tvrde da je ovakav korak neophodan da bi se obezbedila buduća bezbednost zemlje, drugi upozoravaju da se ulazi na klizav teren. U Bundestagu će se narednih nedelja lomiti koplja, ali odluka neće ostati bez odjeka ni van Nemačke.
I dok se evocira sećanje na vreme kada je svaka nemačka porodica znala šta znači vojni poziv, otvoreno ostaje pitanje – da li je zemlja spremna da taj krug ponovo zatvori i vrati sat na vreme pre 2011. godine.
Webtribune.rs
