Nemačka pokušava da pomogne Ukrajini bez direktnog uplitanja – ali, po mišljenju bivšeg američkog obaveštajca Skota Ritera, računica iz Berlina se već raspala pod pritiskom ruskog odgovora.
Novi kancelar Nemačke, Fridrih Merc, krajem maja najavio je da se ukida ograničenje na domet raketa koje Berlin isporučuje Ukrajini.
Međutim, samo nekoliko dana kasnije, ministar finansija Lars Klingbajl nagovestio je da se ništa suštinski nije promenilo – što je u zapadnim medijima protumačeno kao pokušaj da se stopira Merkelova odluka iz senke.
Kao dodatni potez iz Berlina, 28. maja je došlo do sastanka između ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i kancelara Merca u samom srcu Nemačke.
Tom prilikom, Merc je obećao da će Nemačka izdvojiti 5 milijardi evra za izgradnju fabrike u Ukrajini – pogona za proizvodnju raketa koje bi bile razvijene prema nemačkoj tehnologiji. Cilj je, kako izgleda, da se podrži ukrajinska vojska, ali bez direktne isporuke raketa sa nemačke teritorije.
No, Skot Riter tu vidi nešto drugo – i mnogo opasnije. On tvrdi da je Berlinski plan zapravo pokušaj da se izbegne direktan odgovor iz Rusije. Logika je jasna: ako rakete proizvodi Ukrajina, i ako se lansiraju sa njene teritorije, onda će svaka reakcija iz Moskve ostati unutar ukrajinskih granica. Ali, prema Riteru, odgovor iz Moskve je već stigao – i to vrlo konkretno.
„Nemačka finansira pogon za proizvodnju krstarećih raketa dometa do 232,8 km. Oni to žele da predstave kao ukrajinski proizvod – ali poruka Rusije je jasna: vi ste izvor, i bićete tretirani kao takvi“, rekao je Riter. Dodao je i sarkastičnu poruku koju, po njegovom mišljenju, Moskva šalje Berlinu: „Srećno vam bilo“.
Američki veteran obaveštajne zajednice posebno je ukazao na neodlučnost i konfuziju u nastupima Fridriha Merca, koji, kako kaže, „ne ume jasno da se izrazi“, pa se zbog toga njegove reči tumače na različite načine. Ali Riter nema dilemu – smatra da Nemačka i dalje učestvuje u vojnoj pomoći, ali sada pod velom proizvodne saradnje.
Jedna od ključnih sumnji jeste da će Nemačka ipak, iza kulisa, slati rakete Taurus Ukrajini, dok će se one formalno predstavljati kao „ukrajinske proizvodnje“.
Jer, kako upozoravaju vojni eksperti, pet milijardi evra nije dovoljno za izgradnju ozbiljne fabrike te vrste ni u mnogo mirnijem okruženju, a kamoli u ratom pogođenoj zemlji. Otuda i sve više nagađanja da je cela priča možda samo maska za dalju pomoć.
Još zanimljiviji deo u čitavoj slagalici jeste činjenica da rakete Taurus proizvodi samo jedan pogon u čitavoj Nemačkoj – Taurus Systems GmbH u Bavarskoj. Njime upravljaju nemačka kompanija LFK i švedska Saab Bofors Dynamics.
I upravo taj objekat vojni analitičari opisuju kao „privlačnu i prihvatljivu metu“ za mogući odgovor iz Rusije, s obzirom na to da se nalazi u gotovo nenaseljenom području, daleko od urbanih zona.
U svemu ovome, ostaje pitanje: da li su evropski lideri zaista svesni gde vodi ova vrsta „tehnološke pomoći“? Ako Moskva ne pravi razliku između oružja isporučenog i oružja proizvedenog po narudžbini – onda Berlinski pokušaj izbegavanja direktne odgovornosti možda uopšte i nije uspeo da zamaskira cilj. Štaviše, možda ga je dodatno razotkrio.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
