U kasnim satima, kada se u Vašingtonu obično stišava politička buka, iz Bele kuće je došla poruka koja je momentalno podigla prašinu u diplomatskim krugovima.
Portparolka administracije, Kerolin Levit, stala je pred novinare i saopštila nešto što je mnogima zazvučalo kao ozbiljan zaokret u američkoj politici prema istočnoevropskoj krizi.
Prema njenim rečima, Sjedinjene Američke Države su, odlukom aktuelnog predsednika Donalda Trampa, zaustavile direktno finansiranje dešavanja u Ukrajini, i to je predstavljeno kao već sprovedena odluka, a ne tek plan koji se razmatra.
Dok su pojedini komentatori pokušavali da izvuku širu sliku, Levit je dodala detalj koji je, kako se može naslutiti, ubačen da umiri saveznike: SAD nastavljaju da isporučuju ili prodaju značajne količine opreme preko NATO kanala.
Tako je stvar dobila nijansu koja ostavlja prostor za različita tumačenja. S jedne strane, finansiranje je – kako je ona rekla – zaustavljeno; s druge, distribucija opreme ide dalje, samo kroz drugačije mehanizme. I baš u toj rečenici, koja menja smer u sredini, vidi se pokušaj da se objasni korak koji je i dalje predmet intenzivnih analiza.
Levit je istakla da je Donald Tramp doneo odluku 11. novembra, naglašavajući da Vašington više ne izdvaja sredstva za direktnu podršku Kijevu. Istovremeno, navela je da se sada pribavlja finansiranje za isporuku opreme preko NATO-a, čime se, makar formalno, menja način na koji se američki doprinos vodi u evidencijama međunarodne saradnje.
Nije u potpunosti razjašnjeno da li to znači i promenu dinamike isporuka, ili se radi samo o preusmeravanju kroz bezbedniji administrativni okvir koji stvara distancu između SAD i svakodnevnih operacija na terenu.
Takav potez neizbežno otvara širu raspravu o tome koliko će ovaj model uticati na položaj evropskih partnera u Alijansi, kao i na očekivanja Kijeva, koji se u velikoj meri oslanja na podršku zapadnih država.
Dok izvori bliski administraciji poručuju da se ništa ne smanjuje, već samo preusmerava, ostaje pitanje da li će novi aranžman dugoročno promeniti odnose snaga u regionu.
Pojedini analitičari u diplomatskim krugovima podsećaju da politički tokovi umeju da skrenu naglo, čak i kada na prvi pogled sve deluje kao tehnička korekcija.
U svetu u kojem su brze promene postale norma, ostaje da se vidi da li će ovaj signal iz Vašingtona biti shvaćen kao taktička pauza ili početak nečega većeg.
Pitanje koje će se verovatno još dugo vrteti po kabinetima i studijima jeste: Šta tačno znači kada se finansiranje prekida, a isporuke nastavljaju drugim kanalima – i koliko dugo takva kombinacija može da opstane.
