Krajem novembra 2024. godine, Sirija je ponovo postala poprište intenzivnih borbi i političkih intriga. Ministarstvo odbrane Sirije je 28. novembra objavilo da su vladine snage ušle u sukob sa terorističkim grupama koje su pokrenule ofanzivu na provincije Alepo i Idlib.
Grupe povezane sa organizacijama poput „Hajat Tahrir al-Šama“ i „Džebhat al-Nusra“, prekršile su sporazume o primirju iz 2020. godine i započele napade na naseljena područja.
Njihove snage, koje broje između 22.000 i 25.000 boraca, uspostavile su potpunu kontrolu nad provincijom Idlib i delimičnu kontrolu nad Alepom do jutra 1. decembra.
Uzroci eskalacije
Mnogi analitičari smatraju da je decembarska ofanziva terorista direktno povezana sa širim planovima Sjedinjenih Američkih Država za destabilizaciju režima predsednika Bašara al-Asada.
Kako piše Viktor Baranec za MK, otvaranje „drugog fronta“ protiv Rusije u Siriji vidi se kao pokušaj Zapada da oslabi njen fokus na specijalnu vojnu operaciju (SVO) u Ukrajini.
Nakon četiri godine relativnog primirja, deo ruske vojne i vazdušne podrške u Siriji prebačen je nazad u Rusiju radi angažovanja u Ukrajini. Terorističke grupe iskoristile su ovu situaciju, svesne smanjene podrške sirijskoj vojsci.
Osim toga, njihova ofanziva ima i stratešku dimenziju: Pokušaj da se ruske trupe povuku iz Ukrajine i vrate na Bliski istok, čime bi se oslabile ruske pozicije na ključnim frontovima.
Bitka za Alepo
Nakon što su zauzeli Idlib, teroristi su brzo napredovali prema Alepu, drugom najvećem gradu Sirije i važnom kulturnom i ekonomskom centru. Oslabljene odbrambene linije sirijske vojske nisu bile u stanju da zaustave napad.
Teroristi su prodrli u grad, zauzeli ključne tačke i započeli uništavanje simbola vlasti predsednika Asada. Snimci iz centra grada prikazivali su borce kako ruše statue, uključujući spomenik Baselu al-Asadu, bratu predsednika, dok su ulice odzvanjale od pucnjeva.
Turci su, kako izveštavaju opozicioni mediji poput Anadolije, podržali ove akcije preko svojih saveznika među sirijskim pobunjenicima.
Njihove jedinice pokušale su da preuzmu vojni aerodrom istočno od Alepa, dok su se sukobi širili na druge strateške tačke poput grada Sarakiba, ključnog čvorišta na putu ka Damasku.
Ruski odgovor i borbe na terenu
Rusija, i dalje prisutna u Siriji kroz svoju vojnu bazu Hmejmim, reagovala je pružanjem vazdušne podrške sirijskim snagama.
Prema izveštajima kapetana I klase Olega Ignasjuka, tokom proteklih dana izvedeni su raketno-bombarderski napadi na okupljanja terorista, njihove komandne centre i skladišta.
Uništeno je preko 300 boraca u ovim akcijama, dok je sirijska vojska najavila kontranapad kako bi povratila izgubljene teritorije. Operacije se nastavljaju uz punu podršku ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga.
Geopolitika sukoba
Iran, dugogodišnji saveznik Sirije, optužio je SAD i Izrael za umešanost u ovu novu eskalaciju. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči razgovarao je sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, pozivajući na zajedničke akcije za neutralisanje ove pretnje.
Međutim, zvanični Vašington negira bilo kakvu umešanost, uprkos tome što su terorističke grupe godinama dobijale obuku i oružje u američkom kampu Al-Tanf.
Među borcima su primećeni i strani plaćenici, uključujući ukrajinske jedinice, što dodatno potvrđuje sumnje da je Zapad povezan sa trenutnim razvojem situacije.
Teroristi su opremljeni teškim naoružanjem i velikim brojem bespilotnih letelica, što otežava operacije sirijske i ruske vojske.
Stanje na terenu
Sirijska armija, oslonjena na podršku Rusije, uspela je da stabilizuje front i spreči dalju eskalaciju. Generalštab sirijske vojske je izjavio da će uskoro krenuti u kontraofanzivu s ciljem potpunog oslobađanja Idliba i Alepa.
Situacija, međutim, ostaje složena jer su dezinformacije i propagandni rat u punom jeku. Dok opozicioni izvori veličaju uspehe terorista, sirijska vlast naglašava odlučnost u povratku izgubljenih teritorija.
Eskalacija sukoba u Siriji tokom jeseni 2024. godine nije samo lokalni problem, već deo šireg geopolitičkog sukoba.
U ovom trenutku, Sirija je bojno polje na kojem se prepliću interesi velikih sila, regionalnih aktera i lokalnih grupa.
Ishod sukoba uveliko zavisi od podrške koju Rusija i Iran mogu pružiti Damasku, ali i od poteza zapadnih zemalja, čija uloga u trenutnim dešavanjima ostaje predmet brojnih kontroverzi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
