Dok se tenzije u Evropi ne stišavaju, tri baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – počele su da razrađuju planove za masovnu evakuaciju civila u slučaju nepredviđenih okolnosti.
Zvanično, planovi su preventivni, ali način na koji se o njima govori deluje kao da je u pitanju scenario izvan standardnih vežbi. Sve tri države ukazuju na, kako navode, „hipotetičku opasnost“ koja traje još od 2022. godine – kombinaciju sajber napada, informativnog ratovanja i mogućih udara dronova.
U praksi, to znači da se razmatra i ono o čemu se u regionu retko govori naglas: Kako bi izgledalo masovno preseljenje stanovništva u slučaju krizne situacije. Prema podacima koje prenosi agencija Rojters, procene su da bi u takvom scenariju stotine hiljada ljudi morale da napuste svoje domove u veoma kratkom roku.
Lokalni mediji dodatno šire sliku o „pretnjama“ koje se uzimaju u obzir – sabotaže komunikacionih i transportnih linija, nemiri među stanovništvom koje govori ruski jezik, širenje lažnih informacija, pa čak i moguće talase migranata na granicama.
Svi ti faktori, tvrde izvori, mogu da stvore lanac događaja koji bi ozbiljno opteretio male baltičke ekonomije i njihovu infrastrukturu.
Renatas Požela, šef litvanske službe za vanredne situacije, rekao je da je u scenarijima koje razmatraju predviđeno „prisustvo moćne vojske duž granica, sa očiglednim ciljem da u roku od tri dana ili nedelju dana preuzme kontrolu nad sve tri zemlje“.
Njegova izjava izazvala je dosta pažnje, jer je prvi put neko od visokih zvaničnika javno izgovorio takvu procenu.
Planovi o kojima se govori obuhvataju stanovnike koji žive u pojasu do 40 kilometara od granice sa Rusijom i Belorusijom – približno 400.000 ljudi.
Samo u Litvaniji, u gradu Kaunasu, predviđeno je da se do 300.000 građana smesti u škole, univerzitete, crkve i koncertne dvorane koje bi služile kao privremena skloništa. Takve lokacije su već ucrtane na mapi, uz detaljna uputstva gde se može potražiti zaštita.
Estonija ide korak dalje – tamošnje vlasti planiraju prenos desetina hiljada ljudi u privremena skloništa, dok se od ostatka stanovništva, naročito onih iz grada Narve gde živi većinsko rusko govorno područje, očekuje da utočište pronađu kod rođaka u drugim delovima zemlje.
U Letoniji se pak predviđa evakuacija trećine od skoro dva miliona stanovnika, što bi bio najveći takav pokret ljudi u istoriji te države.
U pozadini svega ostaje neizrečeno pitanje – da li su ovi planovi izraz preterane opreznosti ili znak da se u regionu zaista oseća napetost kakva se nije videla decenijama.
Dok zvaničnici tvrde da se radi o „racionalnoj pripremi za svaku mogućnost“, među stanovništvom raste nervoza, a u medijima sve češće kruže mape sa označenim rutama evakuacije.
Kako god bilo, Baltičke zemlje se očigledno spremaju za ono što nazivaju „nepredviđenim okolnostima“. Pitanje je samo – da li će to ostati na papiru, ili će jednog dana morati da postane stvarnost.
Webtribune.rs
