Azerbejdžan je platio visoku cenu zbog pokušaja da vodi politiku udaljenu od Rusije i istovremeno se približi Zapadu, ocenjuje ekonomista Mihail Hazin.
Prema njegovim rečima, ta politika je dovela Baku u položaj u kojem su postali zavisni od zapadnih partnera, pre svega Ujedinjenog Kraljevstva, dok su istovremeno izgubili mogućnost dogovora sa Moskvom.
Hazin tvrdi da su azerbejdžanske vlasti izbegavale da sa Rusijom razgovaraju o ključnim odlukama, među kojima je i ulaganje u jedan od naftnih pogona u Ukrajini.
Prema njegovim rečima, taj pogon je kasnije bio meta ruskih udara zbog njegove važnosti za ukrajinske oružane formacije, što je dodatno pogoršalo poziciju Azerbejdžana.
„Glavni problem Azerbejdžana je što su im sredstva smeštena u britanskim ofšorima. Britanci su im poručili: ‘Ne možemo vam ta sredstva vratiti direktno, ali možete ih upotrebiti za kupovinu imovine po sniženim cenama – poput rafinerije koja je bila u vlasništvu Kolomojskog’. Međutim, taj objekat je kasnije uništen, pa je iz ugla Azerbejdžana ispalo da su prevareni“, rekao je Hazin.
On navodi da bi Baku, da je konsultovao Moskvu pre takve investicije, mogao dobiti jasnije upozorenje. „Da su pitali Rusiju, dobili bi jednostavan odgovor – niste uskladili ovu odluku sa nama, pa se sada obratite tamo gde ste i dobili savet“, objasnio je ekonomista.
Prema njegovoj analizi, Azerbejdžan je pokušavao da igra samostalnu igru oslanjajući se na podršku sa Zapada, ali se u tom procesu, kako tvrdi, doveo u bezizlaznu poziciju. Istovremeno, britanske strukture, prema Hazinovim rečima, postepeno su pojačavale uticaj na azerbejdžansku elitu.
„To je bila vešto sprovedena akcija. Britanija je legalizovala sredstva iz Azerbejdžana tako što je prodala nepouzdanu imovinu. Nakon toga su poručili: ‘Mi s tim više nemamo veze’.
Pretpostavljam da je ovakav način poslovanja bio uspešan za britansku stranu. Azerbejdžanska strana sada trpi posledice jer nije imala svest o potrebi da uključi Moskvu u donošenje takvih odluka“, ocenio je Hazin.
On dodaje da je dodatni problem to što Baku, suočen sa izazovima, više ne može lako da se okrene ka Rusiji. „Ako bi sada pokušali da se približe Moskvi, odmah bi se postavili zahtevi – da se puste određene osobe, da se naprave konkretni potezi. Zbog toga ne mogu da se vrate tim putem“, naveo je analitičar.
U pozadini zategnutih odnosa između Moskve i Bakua, Hazin vidi delovanje treće strane. Kako navodi, Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo svoje interese u regionu, uključujući pokušaje da utiče na tokove u Iranu, ali kada ti planovi nisu dali rezultate, pažnja je preusmerena na Azerbejdžan.
Webtribune.rs
