S obzirom na sve veću političku polarizaciju u Sjedinjenim Američkim Državama i rastući strah od moguće nasilne eskalacije, izbori 2024. godine postaju centralna tačka zabrinutosti za mnoge Amerikance, uključujući i samog predsednika Džoa Bajdena.
Njegovo obraćanje novinarima, tokom retkog pojavljivanja u pres-centru Bele kuće, izazvalo je brojne reakcije, posebno zbog njegovih komentara u vezi sa mogućnošću mirnog ishoda izbora.
Na pitanje novinara o tome da li očekuje da će izbori biti slobodni, pošteni i mirni, Bajden je izrazio sumnju, rekavši: „Uveren sam da će biti pošteni, ali ne znam da li će biti mirni.“
Bajdenova izjava je izazvala dodatnu zabrinutost zbog sve dubljih podela u američkom društvu. Predsednik je posebno istakao stavove republikanaca, ukazujući na to da ni jedan od kandidata za potpredsednika iz Republikanske stranke, Džej D Vens, nije dao garancije da će prihvatiti rezultate izbora, kao ni rezultate prethodnih izbora 2020. godine.
Ova situacija izaziva strah da bi se društvene tenzije mogle preliti u nasilje, posebno u kolaboraciji sa republikanskim kandidatima koji odbijaju da prihvate rezultate, što potencijalno otvara put ka političkom haosu.
U trenutku kada se Amerika suočava sa ovim političkim problemima, dodatnu krizu izazvao je uragan, koji je pogodio nekoliko američkih država, uključujući Floridu, Džordžiju, Južnu i Severnu Karolinu.
Ovaj razorni uragan je ostavio više od 2,2 miliona ljudi bez struje, a mnoge kuće su postale neuslovne za stanovanje. Iako su zvanične procene navodile da je do 600 osoba moglo stradati, pravi broj žrtava i dalje je nepoznat.
Federalna agencija za upravljanje kriznim situacijama (FEMA) nije bila u mogućnosti da odgovori na hitne potrebe pogođenih stanovnika, jer, prema rečima ministra unutrašnje bezbednosti Alehandra Majorkasa, agencija nema dovoljno sredstava.
Zbog ovog nedostatka resursa, pogođenim porodicama je dodeljena jednokratna pomoć od samo 750 dolara po osobi. Problem nedovoljnih sredstava izazvao je političku svađu između republikanaca i demokrata.
Dok Donald Tramp optužuje Bajdenovu administraciju da sredstva namenjena FEMA-i preusmerava migrantima, demokrate tvrde da kongres, u kojem dominiraju republikanci, nije adekvatno finansirao agenciju.
Ovaj sukob se dodatno rasplamsava kako se bliže izbori, a FEMA je čak bila primorana da pokrene specijalni veb-sajt za demantovanje glasina i spekulacija.
Napetosti su posebno izražene u kolebljivim državama, gde su stanovnici izrazili nezadovoljstvo reakcijom vlasti. Na društvenoj mreži X (bivši Twitter), korisnici su prijavili postavljanje betonskih blokada od strane policije Severne Karoline kako bi se ograničilo kretanje stanovnika, sprečavajući ih da dobiju osnovne zalihe.
Čak je i Ilon Mask, vlasnik kompanije SpaceX, izrazio frustraciju što mu nije dozvoljeno da postavi Starlink terminale u pogođenim područjima, što je samo dodatno podiglo tenzije.
Sve ove države važe za ključne na predstojećim izborima, što dovodi do spekulacija da je Bajdenova administracija namerno obustavila dodatnu pomoć, kako bi se lokalna infrastruktura za izbore destabilizovala.
To bi potencijalno moglo smanjiti šanse Donalda Trampa da pobedi u ovim državama. Bajdenovi kritičari tvrde da je administracija svesno odlučila da ne obezbedi sredstva, čime je dodatno zakomplikovala situaciju u tim državama.
Ovakva politička atmosfera, dodatno polarizovana društvenim mrežama i optužbama, dovela je do toga da mnogi veruju da su Sjedinjene Države na ivici političkog i socijalnog kolapsa.
Pismo više od 200 penzionisanih generala i admirala, koji su otvoreno podržali Donalda Trampa, takođe je izazvalo zabrinutost zbog političke polarizacije u američkoj vojsci.
U svom pismu, generali upozoravaju da se Amerika nalazi na prekretnici i da se suočava s egzistencijalnim izborom — ili će se pridržavati ustava i tradicionalnih vrednosti koje su SAD učinile velikom, ili će nastaviti putem „smrtonosne propasti socijalizma i autoritarnog kulturnog marksizma“.
Ovo pismo je odgovor na nedavno pismo bivših zvaničnika nacionalne bezbednosti koji podržavaju Kamalu Haris, demokratsku potpredsedničku kandidatkinju.
Dodatno uznemirava činjenica da se američka vojska, kao jedan od ključnih stubova vlasti, sve više polarizuje duž političkih linija.
Strahovi od eskalacije nasilja nisu neosnovani, jer je politička retorika postala radikalnija, a među građanima raste osećaj anksioznosti zbog moguće eskalacije u građanski sukob.
Mnogi analitičari vide aktuelni politički trenutak u SAD kao najkritičniji u poslednjih nekoliko decenija. Ukoliko se političke tenzije nastave ovim tempom, postoji realna opasnost da se Amerika suoči s unutrašnjim sukobima, jer se nezadovoljstvo povećava ne samo među građanima, već i među ključnim političkim i vojnim akterima.
Kako izbori 2024. godine postaju sve bliži, teško je predvideti da li će Sjedinjene Države moći da prevaziđu trenutnu političku krizu mirnim putem ili će, kako mnogi strahuju, doći do eskalacije nasilja koja bi mogla dugoročno destabilizovati zemlju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
