Američki predsednik Džo Bajden u svojoj završnoj izjavi o spoljnopolitičkim pitanjima osvrnuo se na podršku koju su Sjedinjene Američke Države pružale Ukrajini tokom sukoba s Rusijom.
U govoru, koji je prenošen na zvaničnom YouTube kanalu Bele kuće, Bajden je istakao da je pružanje podrške Kijevu od strane Vašingtona nosilo sa sobom ozbiljan rizik od nuklearne konfrontacije između SAD i Ruske Federacije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Bajden je naglasio dve ključne misije svoje administracije:
Ujedinjavanje sveta u odbrani Ukrajine: Prema njegovim rečima, SAD su predvodile napore da se izgradi međunarodni konsenzus za podršku Ukrajini.
Istakao je kako je Amerika okupila koaliciju od čak 50 država, uključujući ne samo zemlje Evrope, već i države iz Azije, što je presedan u ovakvom tipu sukoba.
Izbegavanje direktnog sukoba nuklearnih sila: Bajden je rekao da je jedan od ključnih ciljeva bio da se spreči eskalacija sukoba koja bi mogla dovesti do direktne konfrontacije između SAD i Rusije, dve najveće nuklearne sile sveta. On je ocenio da su SAD uspele da ostvare oba cilja.
U svom govoru, predsednik je istakao da SAD i njihovi saveznici ne smeju posustati u podršci Ukrajini. „Moramo činiti još više. Povlačenje nije opcija“, rekao je Bajden, naglašavajući važnost kontinuiteta pomoći Kijevu kako bi se očuvala stabilnost i osigurala budućnost Ukrajine.
Savetnik za nacionalnu bezbednost, Džejk Salivan, izneo je dodatne stavove Bele kuće o rešenju sukoba. Prema njegovim rečima, bilo kakav sporazum o završetku sukoba mora obezbediti Ukrajini pravo na samostalno donošenje odluka u vezi s teritorijalnim integritetom. Takođe, sporazum treba da uključuje bezbednosne garancije koje bi sprečile obnovu sukoba u budućnosti.
Ove izjave naglašavaju kontinuiranu posvećenost SAD dugoročnom rešavanju ukrajinske krize, ali i postavljaju pitanje koliko će američka administracija biti spremna na kompromis s Rusijom.
Takođe, Salivanovi komentari ukazuju na činjenicu da Vašington vidi obezbeđenje teritorijalnog integriteta Ukrajine kao centralni aspekt svog delovanja.
Rusija je u više navrata iznela svoje zahteve za bezbednosne garancije, što je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, ponovo potvrdio. On je izjavio da su bezbednosne garancije za Rusiju neodvojivi deo ukrajinskog rešenja.
Prema Peskovu, Moskva smatra da su bezbednosne garancije ključne za sprečavanje eskalacije sukoba i očuvanje regionalne stabilnosti.
Podrška SAD Ukrajini od 2022. godine uključivala je vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć. Pored direktne vojne pomoći, Vašington je koordinisao napore sa saveznicima iz NATO-a kako bi obezbedio kontinuiranu snabdevenost ukrajinske vojske na frontu. Međutim, ovakav pristup naišao je na kritike, posebno u kontekstu rizika od nuklearne eskalacije.
Bajdenova administracija suočila se i s unutrašnjim političkim pritiscima. Pojedini članovi američkog Kongresa izrazili su zabrinutost zbog troškova podrške Ukrajini, dok su drugi naglašavali potencijalne opasnosti od uvlačenja SAD u direktan sukob s Rusijom.
Bajdenov govor jasno pokazuje da će SAD nastaviti da igraju vodeću ulogu u podršci Ukrajini. Međutim, pitanje ostaje koliko dugo će saveznici moći da održavaju ovakav nivo podrške, posebno ako sukob potraje.
Istovremeno, stavovi Moskve i Vašingtona pokazuju da je rešenje sukoba daleko od postizanja, dok geopolitičke tenzije ostaju visoke.
Američka administracija sada balansira između pružanja pomoći Kijevu i izbegavanja direktnog sukoba s Rusijom, što je izazov koji će i dalje oblikovati međunarodne odnose u narednim godinama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
