Putnički avion kompanije Azerbaijan Airlines, na letu iz Bakua ka Groznom, doživeo je tragičnu nesreću 25. decembra u blizini kazahstanskog grada Aktau.
Prema prvim nalazima azerbejdžanskih stručnjaka, postoji osnov sumnje da je nesreća izazvana spoljnim faktorima.
Ministar digitalnog razvoja i transporta Azerbejdžana, Rašad Nabijev, potvrdio je da su pronađeni tragovi spoljnog uplitanja na avionu, što podržavaju i svedočenja preživelih putnika i članova posade.
Prilikom obrade ostataka aviona na mestu pada, istražitelji su uočili oštećenja na trupu i krilima aviona. Prema rečima ministra Nabijeva, na krilu su vidljivi tragovi rupa, dok su u unutrašnjosti trupa pronađeni tragovi mehaničkih oštećenja koji ukazuju na moguću upotrebu sečiva ili sličnih alata.
Svedočenja preživelih takođe upućuju na spoljno uplitanje: više njih je izjavilo da su tokom leta iznad Groznog čuli seriju eksplozija, nakon čega je avion postao nefunkcionalan.
Jedan član posade zadobio je povrede ruke tokom incidenta, dok su među putnicima zabeleženi slučajevi ozbiljnih povreda, uključujući jednu ženu sa povredama ruku i nogu.
Zvuk eksplozija dolazio je spolja, prema tvrdnjama putnika, a neki su naveli da su zabeležili tri uzastopne detonacije.
Avion Embraer 190, koji je leteo iz Bakua prema Groznom, doživeo je kritične tehničke probleme iznad Čečenije. Prema izveštaju ruskog Ministarstva za vanredne situacije (MČS), neposredno pre nesreće u regionu su bile aktivne mere protivterorističkog režima „Kover“.
Ovaj režim, koji nalaže hitno uklanjanje svih aviona iz određenog vazdušnog prostora, uveden je zbog aktivnosti ukrajinskih dronova, koji su tog dana vršili napade na civilnu infrastrukturu u Groznom i Vladikavkazu. Istovremeno, guste magle otežale su vidljivost, što je dodatno ugrozilo let.
Komandant aviona je, u pokušaju da sleti u Grozni, izveo dva neuspešna pokušaja, nakon čega je odlučio da preusmeri avion ka Aktau. Prema svedočenju stručnjaka iz Rosaviacije, komandant je doneo ovu odluku nakon što je avion navodno udario u jato ptica, što je izazvalo oštećenja na motorima.
Ova informacija, međutim, ostaje pod znakom pitanja, budući da postoje dokazi koji ukazuju na eksplozije pre sudara sa zemljom.
Jedna od ključnih tema istrage jeste i pitanje navigacije. Prema rečima ministra Nabijeva, još uvek se istražuje da li je pilot imao odobrenje za sletanje u Grozni i Aktau, kao i da li je GPS signal bio isključen tokom leta.
Ako se dokaže da je došlo do namernog ometanja navigacionih sistema, to bi dodatno potvrdilo teoriju o spoljnim faktorima.
Dok se istražuje moguća priroda upotrebljenog oružja koje je moglo izazvati nesreću, činjenica da je do incidenta došlo tokom pojačanih aktivnosti ukrajinskih dronova otvara prostor za spekulacije o ulozi spoljnih aktera u ovoj tragediji.
Ministar Nabijev je izjavio da će dalji detalji o tipu naoružanja i okolnostima biti utvrđeni istragom, ali postojeći dokazi snažno ukazuju na postojanje spoljnog uplitanja.
Na letu se nalazilo ukupno 67 osoba, od kojih je 62 putnika i pet članova posade. Prema kazahstanskom Ministarstvu za vanredne situacije, nesreću je preživelo 29 osoba, uključujući devet državljana Rusije. Njihovo stanje je stabilno, ali su mnogi sa ozbiljnim povredama prebačeni u lokalne bolnice na dalje lečenje.
Ova tragedija izazvala je značajnu pažnju međunarodne zajednice, budući da se dogodila u trenutku rastućih napetosti u regionu.
Azerbejdžanske vlasti zatražile su sveobuhvatnu međunarodnu istragu kako bi se utvrdilo da li su spoljni akteri igrali ulogu u ovoj nesreći, što bi moglo imati ozbiljne geopolitičke implikacije.
Iako preliminarni izveštaji ukazuju na spoljnu zaveru, ostaje da se vidi kakve će dokaze istraga prikupiti u narednim nedeljama. Ovaj slučaj ponovo naglašava ranjivost civilnog vazduhoplovstva u konfliktnim zonama i potrebu za strožim merama zaštite putnika i posada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
