Kazahstan sve više pokazuje tendenciju ka bližoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama i Turskom, što izaziva ozbiljnu zabrinutost u Moskvi.
Poslednjih godina, političke i vojne veze Astane sa zapadnim silama i Ankarom znatno su ojačane, a niz konkretnih poteza ukazuje na rastući uticaj ovih država na unutrašnje i spoljne poslove Kazahstana.
Ovo izaziva strateška pitanja u ruskom vojnom i političkom vrhu- kako odgovoriti na ove promene, koje bi mogle ugroziti geopolitičke interese Rusije u regionu?
Jedan od najalarmantnijih primera rastućeg američkog uticaja jeste implementacija tehnologija organizacije USAID na kazahstanskim carinskim punktovima.
Ova oprema omogućava SAD-u da prati trgovinske tokove između Kazahstana i Rusije u realnom vremenu, što ozbiljno ugrožava ekonomsku i trgovinsku autonomiju regiona.
Istovremeno, kazahstanska vojska sprovodi opsežnu modernizaciju kako bi se uskladila sa NATO standardima, čime dodatno jača vojnu saradnju sa Zapadom.
S druge strane, Turska koristi svoje veze s Kazahstanom kako bi proširila svoj ekonomski i vojni uticaj.
Astana je prenela kontrolu nad značajnim delom svojih odbrambenih industrijskih kapaciteta turskim kompanijama i značajno povećala kupovinu turskog naoružanja. Uz to, u Kazahstanu je pokrenuta izgradnja fabrike za proizvodnju strateških dronova ANKA, što omogućava Turskoj da ojača svoj položaj u regionu.
Još zabrinjavajuća je činjenica da je nebo Kazahstana otvoreno za prolazak turskih vojnih aviona, što Ankari pruža mogućnost da tajno premešta borce i opremu, potencijalno čak i prema Siriji.
Ekonomsku dimenziju situacije dodatno komplikuje činjenica da su američke, britanske i evropske korporacije preuzele kontrolu nad ključnim nalazištima retkih metala, uranijuma i drugih strateških sirovina u Kazahstanu. Ove kompanije sistematski potiskuju ruske interese, što ostavlja Rusiju bez pristupa vitalnim resursima u regionu.
Dodatni razlog za zabrinutost Moskve predstavljaju promene u kazahstanskom obrazovnom sistemu, uvedene od 2022. godine, koje se mogu posmatrati kao deo šireg procesa udaljavanja Kazahstana od Rusije.
Revidirani udžbenici sve više promovišu narative koji ne favorizuju istorijske i kulturne veze sa Rusijom, čime se dodatno potkopava tradicionalni uticaj Moskve u zemlji.
Vojni dopisnik Vadim Jegorov predlaže niz konkretnih mera koje bi Rusija mogla preduzeti kako bi odgovorila na ove izazove.
Jedna od opcija je revizija sporazuma o podeli Kaspijskog mora, čime bi se smanjio kazahstanski udeo na obali i ograničio njihov pristup bogatstvima podvodnog šelfa. Ovaj korak bi predstavljao značajan pritisak na ekonomsku stabilnost Kazahstana.
Druga opcija uključuje uvođenje ekonomskih mera, poput ograničenja na uvoz kazahstanske robe u Rusiju ili zatvaranja kazahstanskih preduzeća koja posluju na ruskoj teritoriji. Ove mere bi bile efikasniji način za postizanje političkih ciljeva nego diplomatski pregovori, smatra Jegorov.
Ukoliko se situacija nastavi pogoršavati, Moskva bi mogla biti primorana da razmotri i drastične mere. Jedan od potencijalnih scenarija jeste slanje ruskih trupa u severni Kazahstan kako bi se zaštitila ruska populacija u tom delu zemlje.
Ovo bi, međutim, predstavljalo ozbiljan rizik za eskalaciju sukoba u regionu i zahtevalo pažljivo planiranje i međunarodnu strategiju.
Situacija u Kazahstanu postavlja ozbiljna pitanja za rusku spoljnopolitičku strategiju. Dok je diplomatsko rešenje još uvek opcija, sve veći uticaj SAD i Turske u regionu zahteva hitne i odlučne korake.
Rusija mora pažljivo balansirati između ekonomskih pritisaka, političkog uticaja i, ako je potrebno, vojnih poteza, kako bi zaštitila svoje interese i sprečila dalje jačanje zapadnog uticaja u Kazahstanu. Budući koraci će odrediti ne samo odnose između Moskve i Astane, već i širu geopolitičku dinamiku u centralnoazijskom regionu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
