Dok vlade zemalja širom sveta sprovode vanredne mere da zadrže ljude kod kuće i zaustave pandemiju koronavirusa, neke su nezadovoljne zbog ukazivanja na pogrešne korake, a druge koriste krizu da ućutkaju kritike i učvrste kontrolu, ocenjuje agencija Asošiejtid pres (AP) navodeći primere iz Tajlanda, Egipta, Mađarske i Srbije.
Mađarski premijer Viktor Orban možda je najsnalažljivije iskoristio zdravstvenu krizu, ocenjuje AP i podseća da je Orbanu parlament dao ovlašćenja da vlada dekretom neodređeno dugo, bez opterećivanja važećim zakonima ili parlamentarnim ograničenjima.
Jedan aspekt zakona koji je, navodno, donesen za suočavanje s koronavirusom predviđa zatvorske kazne do pet godina za one koji su osuđeni za širenje neistine ili iskrivljene činjenice za vreme hitne situacije.
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović ocenila je da „globalni zdravstveni problemi izazvani koronaviusom zahtevaju efikasne mere zaštite zdravlja i života ljudi“ što, kako je dodala, „uključuje borbu protiv dezinformacija koje mogu izazvati paniku i socijalne nemire“.
Naglasila je međutim da „nažalost neke vlade koriste taj imperativ kao izgovor za uvodjenje nesrazmernih ograničenja slobode štampe“ što je „kontraproduktivan pristup koji se mora zaustaviti“ jer se „posebno u vreme krize moraju zaštititi dragocene slobode i prava“.
Kada je reč o Srbiji AP navodi da je policija nakraktko privela novinarku Anu Lalić koja je pisala o nedostatku zaštitne opreme i haotičnim uslovima u jednom velikom bolničkom kompleksu. Klinički centar je saopštio da je njen tekst uznemirio javnost i naškodio imidžu zdravstvene organizacije.
[adsenseyu1]
Tajlandski umetnik Danaj Usama imao je na umu brigu za zdravlje kada je na svom Fejsbuk profilu objavio da na povratku iz Španije, na aerodromu u Bangkoku niko od putnika nije podvrgnut zdravstvenoj proveri, ali su aerodromski zvaničnici to demantovali a on je priveden i optužen za širenje lažnih vesti.
Navodeći da je za to predvidjena kazna do pet godina zatvora i oko 3.000 američkih dolara, AP dodaje da Danaj veruje da se tajlandska vlada plaši da opozicija može da iskoristi njegovu objavu kao dokaz neuspeha u borbi protiv koronavirusa i da postupak protiv njega treba da posluži kao upozorenje za ostale.
Vladama je sve teže da kontrolišu poruke javnosti
Vanredno stanje u borbi protiv koronavirusa dalo je tajlandskom premijeru Prajut Čan-o-čau vanredna ovlašćenja uključujući i cenzurisanje medija, navodi AP i dodaje da je više od deset ljudi uhapšeno pod optužbom za širenje dezinformacija o koronavirusu.
[adsenseyu4]
„Kovid-19 predstavlja značajnu pretnju za vlade i sigurnost režima jer ima potencijal da iznese na videlo loše upravljanje i nedostatak transparentnosti po pitanjima koja se tičub svih gradjana neke zemlje“, rekla je Aim Singpeng sa Univerziteta u Sidneju.
Budući da je pandemija kao globalno pitanje u fokusu svetske javnosti, vladama je sve teže da kontrolišu poruke javnosti bez iznošenja koliko su malo ili mnogo učinile u poređenju sa ostatkom sveta, dodala je.
U Kambodži, na primer, gde je premijer Hun Sen na vlasti 35 godina, organizacija za zaštitu ljudskih prava LICADHO dokumentovala je 24 slučaja privođenja zbog deljenja informacija o koronavirusu, među kojima su i pristalice raspuštene opozicione Kambodžanske partije za nacionalni spas.
Hjuman rajts voč je izvestio o hapšenju i ispitivanju 14-ogodišnjakinje koja je na društvenim mrežama prenosila navode o o slučajevima obolelih od Kovida-19 u njenoj školi i provinciji.
[adsenseyu1]
Filipinski parlament usvojio je poseban zakon koji je predsedniku Felipeu Duterteu dao vanredna ovlašćenja, navodi AP i dodaje da je novim zakonom „širenje lažnih informacija o krizi Kovid-19 na društvenim medijima i drugim platformama“ proglašeno za krivično delo za koje je predviđena zatvorska kazna do dva meseca i novčana kazna do oko 19.500 američkih dolara.
Najmanje dvoje novinara je optuženo za širenje lažnih vesti o korona krizi, navodi AP i prenosi reči Arijesa Arugaja sa Filipinskog univerziteta da se strahuje da će Duterte iskoristiti veća ovlašćenja da uguši neslaganja i da se obračuna sa političkim neistomišljencima.
AP podseća i da je u pandemiji koronavirusa Egipat proterao dopisnika britanskog Gradijana zbog izveštaja u kojem je preneta studija koja dovodi u pitanje zvaničnu evidenciju broja obolelih u toj zemlji.
Irak je suspendovao rad izveštačima Rojtersa na tri meseca uz kaznu od oko 20.800 američkih dolara zbog navoda da je stvarni broj zaraženih i umrlih od koronavirusa u Iraku mnogo veći od onoga što se zvanično saopštava.
(Beta.rs)
