Cena gubitka ruskih energenata je neprocenjiva, a u najpesimističnijim scenarijima Evropa se suočava sa deindustrijalizacijom, gubitkom triliona investicionog kapitala, i naglim padom životnog standarda.
Retko kada je Evropa bila tako ujedinjena u svojoj dugoj istoriji, kao što je to bila tokom aktuelnog sukoba u Ukrajini. Skoro sve evropske zemlje stoje uz Kijev – kao i njihovi glavni mediji. Ništa manje nije upečatljiva činjenica, da se evropska politika po ukrajinskom pitanju potpuno poklapa sa američkom.
[the_ad id=“160134″]
Kako se navodi u publikaciji, hladni rat je nakon njegovog završetka počeo da donosi „mirovne dividende“ Rusiji. Padom Berlinskog zida zapadni energetski giganti su pohrlili u Rusiju. Shell, BP i EkkonMobil, zajedno sa japanskim trgovačkim kućama, uložili su milijarde u ruski energetski sektor, kome su bili potrebni kapital i tehničko znanje, za modernizaciju i povećanje proizvodnje.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Zatim su došli „Harvard Bojs“, grupa ekonomista sa Harvardskog instituta za međunarodni razvoj. Za vreme Borisa Jeljcina, ruska ekonomija je pala, a ekonomisti sa Harvarda su, uz blagoslov tadašnjeg predsednika Bila Klintona, krenuli da reformišu Rusiju.
Njihov recept je bio u potpunosti u skladu sa neoliberalnom ekonomskom politikom, koju su započeli Ronald Regan i Margaret Tačer, a podržavali su je Klinton i Toni Bler. Bila je to „šok terapija“- privatizacija, liberalizacija i kapitalizam slobodnog tržišta – a takve „reforme“ su milione Rusa gurnule u siromaštvo.
[the_ad id=“160141″]
Novopečeni milijarderi su se ubrzo pojavili u Evropi i počeli da kupuju engleske fudbalske klubove, holandske superjahte i imanja na francuskoj rivijeri. Nisu ni slutili da će im Evropa uskoro konfiskovati bogatstvo, stečeno u tržišnom kapitalizmu, koje su u Rusiju doneli „momci sa Harvarda“.
Kao rezultat toga, neoliberalizam je u svetu postao reakcija na povećanu ulogu države u ekonomiji i društvu. Američki i evropski neoliberali su se spojili, u ono što je poznato kao „Atlantski konsenzus“. Oni su se razlikovali u stavovima o slobodnom tržištu, ali su delili uverenje da zapadne vrednosti treba da odrede globalnu agendu. Neoliberalne politike dovele su do veće nejednakosti, stagnacije plata i drugih nevolja, i pogoršale osećaj nesigurnosti.
Međutim, ako se ideologija evropskih i američkih atlantista savršeno poklopila, onda se to ne može reći i za njihove vitalne ekonomske interese. SAD su bogate prirodnim resursima, manje zavise od međunarodne trgovine i imaju „preteranu privilegiju“ da izdaju globalnu rezervnu valutu.
[the_ad id=“160690″]
Nemačka je, zbog nedostatka resursa, morala da se okrene Rusiji. Njegova jeftina energija omogućila je Berlinu da poveća svoj godišnji BDP za oko 1 bilion dolara. Od 1990-ih do 2020-ih, EU i Rusija su izgradile ogromnu mrežu cevovoda koji su dopremali gas i naftu u severnu, centralnu i južnu Evropu.
Stoga, piše autor članka, cena gubitka Rusije je neprocenjiva. U najpesimističnijim scenarijima, Evropa se suočava sa deindustrijalizacijom, gubitkom triliona investicionog kapitala i naglim padom životnog standarda. Ako tome dodamo i krhku finansijsku situaciju mnogih zemalja EU i divlju inflaciju, sumorni scenariji izgledaju sasvim opravdani.
„ Dok Evropa shvati svoju poziciju i zapita se zašto je njena politička elita uništila sporazum o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine, ostaće sama. Rusija će se okrenuti Istoku. Sjedinjene Države će se, po svemu sudeći, povući u sebe i rešavati sopstvene probleme. Evropa neće imati drugog izbora nego da učini isto – možda se to može nazvati jedinim pozitivnim ishodom ukrajinske tragedije “, zaključuje autor članka.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
[the_ad id=“160691″]
[the_ad id=“163488″]
[the_ad id=“163487″]
[the_ad id=“160303″]
[the_ad id=“160421″]
[the_ad id=“154572″]
