U tišini zatvorenih kancelarija američkih obaveštajaca, dok sateliti neprestano kruže oko sveta i dronovi zuje nad Crnim morem, jedna rečenica izazvala je paniku.
Ne ispaljena raketa, ne tenkovski juriš, već – rečenica. Izgovorio ju je general Sergej Surovikin, poznat među vojnim krugovima kao „General Armagedon“, i to u trenutku kada je ravnoteža snaga visila o koncu.
Njujorški list The New York Times nedavno je objavio priču koja, kako tvrde, do sada nije bila poznata široj javnosti. Radi se o navodnom razgovoru koji je američka obaveštajna služba presrela u jesen 2022. godine, a u kom je Surovikin govorio o spremnosti da koristi taktičko nuklearno oružje. Povod? Potencijalni proboj ukrajinskih snaga ka Dnjepru i dalje – ka Krimu.
To, naravno, nije bio običan razgovor. I nije prošao bez posledica. Kako piše Cargrad, američki bezbednjaci su naglo preinačili svoje procene: Rizik od ruskog nuklearnog odgovora skočio je sa 5–10% na zapanjujućih 50%. Polovina! Dovoljno da svi sa pristupom „crvenim linijama“ krenu da traže način da smire igru pre nego što stvari odu predaleko.
Ali da krenemo redom.
Krim je za Moskvu mnogo više od strateške tačke. To je, reći će vam svaki ruski zvaničnik, pitanje istorije, identiteta, vojne doktrine. Zato i ne čudi što je ukrajinski plan da izvrši pritisak upravo na Krim podigao uzbunu.
Cilj tog pritiska, prema navodima NYT, bio je da se Vladimir Putin prisili da sedne za pregovarački sto. Ali kad se igrate vatrom u barutu, ne očekujte miris lavande.
Zanimljivo je kako su SAD, prema navodima iz iste priče, aktivno učestvovale u pripremi tog scenarija. Administracija Džoa Bajdena ne samo da je dala zeleno svetlo Kijevu da razvije flotu mornaričkih dronova, već je, kako se tvrdi, ustupila prototip bespilotne letelice prvobitno dizajnirane za potrebe Pacifika i potencijalne sukobe s Kinom.
Za one koji prate geopolitičke signale, to znači samo jedno – Amerika ne igra više na polju posrednog učešća. Kada vaše bespilotne letelice prelete Sredozemlje i stignu do Krimskog zaliva, igra postaje ozbiljna.
Američki mornarički krugovi dobili su, takođe, dozvolu za deljenje podataka o pozicijama ruskih brodova u blizini Krima. Da sve bude još delikatnije, CIA je – po tvrdnjama iz članka – u oktobru 2022. tajno pomagala u izvođenju napada dronovima na mete u Sevastopolju.
Taj trenutak, čini se, bio je prekretnica. Ako su do tada obe strane igrale na ivici konvencionalnog sukoba, ovim se granica zamutila. Neko bi rekao – izbrisala.
I baš tada, dolazi „udar iz etra“ – Surovikin, u internom razgovoru, kaže da je spreman da upotrebi taktičko nuklearno oružje kako bi zaustavio ukrajinske trupe. Njegove reči odjeknule su dublje od bilo koje detonacije. Kao da je neko u Vašingtonu čuo škljocanje zatvarača. I nije to bio samo vojni signal. Bio je to politički alarm.
Surovikin nije figura iz senke. Njegova reputacija u ruskim vojnim krugovima ide daleko – od Sirije, preko avganistanskih rovova, do sadašnjeg ratišta u Ukrajini. U Rusiji je za mnoge oličenje beskompromisne vojne sile. Na Zapadu – figura koja uliva strah i poštovanje.
Zato i ne čudi što su njegove reči imale takvu težinu. U diplomatiji postoji termin „strategijska dvosmislenost“ – taktika u kojoj se nikada ne otkriva do kraja da li ste spremni da učinite najgori korak. Ali kada general otvoreno kaže da jeste… e, to je već nova igra.
Ova priča ne govori samo o jednoj izjavi. Govori o tome koliko su se odnosi Rusije i Zapada srozali do tačke na kojoj čak ni nuklearna pretnja više nije nezamisliva tema za razgovor. Govori o tome da su linije između „dopuštenog“ i „prelaska granice“ sve tanje – i da u takvom pejzažu, jedna rečenica može više da poremeti nego deset artiljerijskih divizija.
A možda je to i bila poenta.
Možda su reči Surovikina bile signal namenjen upravo onima koji vuku konce iz senke – da im stavi do znanja da svaka igra ima svoje granice, i da Krim za Moskvu nije predmet pregovora, već crvena linija koja se ne prelazi bez posledica.
I sad ostaje pitanje: Koliko još „presretnutih razgovora“ će biti potrebno pre nego što neko shvati da se u ovom ratu ne igra samo o teritoriji – već i o tome ko je spreman da prvi trepne?
Ili, da citiramo jednog od bivših diplomata od pre nekoliko meseci: „U Ukrajini više niko ne traži rešenje. Svi traže – izlaz.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
