Na dan ubistva Arkan je u sefu imao 20,9 miliona maraka i torbu nakita, brilijanata i „roleksa“
Pavle Stevović (61), bivši finansijski direktor svih preduzeća pokojnog Željka Ražnatovića Arkana, dao je izjavu pred sudskim notarom u Novom Sadu u kojoj prvi put, posle 16 godina, otkriva da je u sefu u prostorijama FK Obilić posle ubistva Arkana ostalo čak 20,9 miliona maraka u kešu, kao i torba puna nakita, brilijanata i satova „roleks“!
Informer je ekskluzivno došao u posed Stevovićeve izjave, date 17. avgusta ove godine. Stevović u njoj otkriva do sada potpuno nepoznate detalje o Arkanovim finansijama. Stevovićev iskaz prenosimo u celosti, uz redakcijsku opremu i neznatna skraćenja:
[adsenseyu1]
Sef na stadionu
Ja, Pavle Stevović, rođen dana 25. 11.1954. god. u Žabljaku, Crna Gora, sa prebivalištem u Novom Sadu, pri čistoj svesti i zdravom razumu, svestan da sam dužan da govorim istinu i da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo, ovim putem izjavljujem sledeće:
Poznavao sam sada pokojnog Željka Ražnatovića, poznatog u javnosti pod nadimkom Arkan, bio sam njegov blizak prijatelj i poslovni saradnik. Radio sam kao finansijski direktor u svim preduzećima, uključujući i udruženja građana, koja su bila u vlasništvu pok. Željka i to: DOO „Vizantin trejd“ Beograd, DOO „Ari“ Beograd, SDG DOO Beograd, Fond treće dete iz Beograda i FK Obilić, kao i Zadruga „Delije“ u Beogradu. Osnivač „Vizantin trejda“ i jedan od osnivača Zadruge „Delije“ bila je Svetlana Ražnatović, poznata pod nadimkom Ceca, ali samo formalno, jer su faktički i navedeno preduzeće i zadruga bili pod isključivom kontrolom i upravljanjem pok. Željka.
Kao Željkov bliski saradnik i finansijski direktor bio sam detaljno upoznat sa svim tokovima novca svih preduzeća i udruženja koja su bila u vlasništvu i pod kontrolom sada pok. Željka.
Jedino smo pok. Željko i ja bili ovlašćeni potpisnici koji su mogli raspolagati novčanim sredstvima koja su se nalazila na računima navedenih preduzeća i udruženja, jer su samo naši potpisi (pok. Željka i moj) bili deponovani kod tadašnjeg SDK, odnosno u bankama gde su se vodili računi navedenih preduzeća.
[adsenseyu4]
Zbog toga sam se često, gotovo svakodnevno, nalazio u situaciji da pok. Željko preda mnom otvara sef koji se nalazio u njegovoj kancelariji u prostorijama FK Obilić, na petom spratu zgrade u Ulici Gospodara Vučića u Beogradu.
Naime, kada je bilo potrebno izvršiti neka plaćanja, naročito zbog toga što se u to vreme, tačnije od 1996. do 2000. godine do Željkovog ubistva, zidao stadion FK Obilić, sada pok. Željko je u mom prisustvu otvarao sef i iz njega vadio novac (nemačke marke) i meni davao da promenim u dinare, uplatim na račun i izvršim plaćanje preko računa.
Keš od fudbalera
Lično mi je poznato da je pok. Željko u svom sefu koji je držao u pomenutoj kancelariji u prostorijama FK Obilić uvek imao u rezervi, u gotovini, iznos od 10.000.000,00 DM (deset miliona nemačkih maraka) i taj novac nije dirao.
Ovo mi je poznato zato što je pok. Željko meni kao svom najbližem saradniku pokazao ovaj novac i rekao mi je da taj novac drži u rezervi i da ne želi da ga dira. I kasnije sam, svaki put kada bih otvarao sef, viđao taj novac u sefu. Zbog toga je u situaciji kad nije bilo dovoljno drugog novca da bi se izmirile sve obaveze pok. Željko pozajmljivao novac od drugih upravo iz razloga što je ovaj novac držao kao rezervu za ne daj bože i nije hteo da se troši.
[adsenseyu1]
Oko Nove 2000. godine, dakle, veoma kratko pred smrt, pok. Željko, i to koliko se sećam, na oko dva do tri dana pre njegove pogibije, pok. Željko je dobio novac od bugarskog kluba Liteks na ime prodaje ukupno osam igrača, među kojima su bili Babeu, Savić, Živković, Litera i drugi i tom prilikom mu je isplaćena prva tranša od po 800.000,00 DM (osamsto hiljada nemačkih maraka) za svakog igrača, odn. ukupno je u ovoj prvoj tranši za svih osam fudbalera isplaćeno 6.400.000,00 DM (šest miliona i četiristo hiljada nemačkih maraka).
Ovaj novac je pok. Željku isplaćen na ruke i meni je pok. Željko rekao da je primio ovaj novac i pokazao mi ga u sefu koji se nalazi u njegovoj kancelariji u FK Obilić. Pored toga, oko Nove 2000. godine za prodaju fudbalera Grozdića pok. Željku je sada isto tako pokojni Žarko Nikolić lično doneo 4,5 miliona DM (četiri i po miliona nemačkih maraka) na benzinskoj pumpi kod Feketića.
I ovaj novac je pok. Željko držao u sefu u svojoj kancelariji u FK Obilić.
Evakuacija nakita
Pored gotovog novca, pok. Željko je imao ogromnu količinu dragog kamenja i zlata tj. zlatnog nakita, koji je pok. Željko držao u drugom sefu, koji se nalazi u njegovoj kući na Senjaku u Ulici Ljutice Bogdana 3 u Beogradu, a kada je počelo bombardovanje, pošto je njegova kuća u Ulici Ljutice Bogdana bila meta, pok. Željko je mene zadužio da sav ovaj nakit i drago kamenje, koje je pok. Željko spakovao u jednu veću putnu tašnu (koja je bila izuzetno teška), prenesem iz sefa u njegovoj kući i to prvo na više različitih lokacija u Beogradu (u više različitih stanova) po Željkovom nalogu, a po završetku bombardovanja ja sam sve to odneo u njegovu kancelariju u FK Obilić, gde je pok. Željko sav ovaj nakit i drago kamenje stavio takođe u svoj sef u kancelariji u prostorijama FK Obilić.
[adsenseyu4]
Takođe, pok. Željko je bio pasionirani ljubitelj brilijanata i skupocenih satova pa je imao i veliku kolekciju satova marke „roleks“ (15-20 komada), kao i veliku količinu brilijanata, koje je takođe držao u sefu u kancelariji u FK Obilić.
Sat koji je pok. Željko uvek nosio na ruci kupio je preko kataloga. U pitanju je bio sat marke „roleks“ ukrašen brilijantima i plaćen je 153.000,00 DM (sto pedeset tri hiljade nemačkih maraka).
Radilo se o satu koji se pravio u malim serijama. Pok. Željko je zajedno sa mnom razgledao katalog i video sam da je kataloška vrednost ovog sata iznosila pomenutih 153.000,00 DM. Video sam da je i na dan kada je ubijen, pok. Željko ovaj sat imao na ruci, jer sam tog dana bio sa njim, oko dva sata pre njegovog ubistva, sedeo sam sa njim u njegovoj kući u Ulici Ljutice Bogdana 3, kada mi je rekao da mora da ide sa svojom suprugom Svetlanom u „Interkontinental“, gde je ubijen.
Inače, u štampi sam video da je upravo taj sat Svetlana Ražnatović poklonila sinu Veljku za njegov 18. rođendan.
Preskupe slike
Sav novac koji sam spomenuo, i to onih 10.000.000,00 DM (deset miliona nemačkih maraka) koje je pok. Željko držao u sefu i sav novac dobijen od prodaje fudbalera, kao i brilijanti, drugo drago kamenje, nakit, kolekcija satova, sve se to nalazilo u sefu u njegovoj kancelariji u FK Obilić i znam da pok. Željko za života time nije raspolagao, odnosno da je sve to ostalo u sefu na dan njegove pogibije, a što je meni poznato iz razloga što sam gotovo svaki dan dolazio u situaciju da vidim sadržinu sefa, koji je pok. Željko gotovo svakodnevno otvarao u mom prisustvu i iz sefa vadio novac i meni davao na ruke kako bismo izvršili plaćanje za izgradnju stadiona i drugo.
Pokojni Željko je novac ulagao i u umetničke slike i stvorio je veliku kolekciju izuzetno vrednih umetničkih slika.
Ukupno je imao 84 slike koje je kupio pre zaključenja braka sa Svetlanom i među kojima su se nalazile slike Paje Jovanovića, Petra Lubarde, Save Šumanovića i drugih naših slikara, a imao je i jednu sliku neprocenjive vrednosti poznatog slikara Fransiska Goje.
Sve slike su bile originali i pok. Željko ih je držao u kući na Senjaku u Ulici Ljutice Bogdana 3, a jedan mali broj slika je držao i u kazinu „Grand“. Sve ove slike su na dan njegove smrti ostale u njegovoj kući, gde sam bio sa pok. Željkom na oko dva sata pre njegove pogibije, kako sam već gore izjavio…
Gde su ključevi od sefa:
Ja sam sa pokojnim Željkom svaki dan bio zajedno, pa sam tako i na dan njegove smrti bio u njegovoj kući, tj. vili na Dedinju, na oko dva sata pre ubistva, kako sam već rekao. Takođe, nakon što je pucano na Željka i nakon što je izdahnuo u Urgentnom centru, zajedno sa ostalima sam iz Urgentnog centra došao u njegovu kuću, kojom prilikom je Svetlana Ražnatović odmah počela da se raspituje gde su ključevi koje je uvek nosio sa sobom i od kojih se nije razdvajao (i na kojima su se nalazili i ključevi od sefova), a bio sam u njegovoj kući i kada je to veče njegov sin Mihajlo iz Urgentnog centra doneo jaknu pok. Željka, izvadio iz džepa svežanj ključeva, na kojima su se nalazili i ključevi od sefova, kako onog u kući tako i onog u njegovoj kancelariji u FK Obilić.
Ove ključeve je Mihajlo predao Svetlani Ražnatović Ceci, u prisustvu svih nas koji smo se tada nalazili u kući. Naknadno sam čuo da je te iste noći Svetlana Ražnatović poslala svoju sestru da promeni brave od kancelarije pok. Željka u prostorijama FK Obilić, na petom spratu zgrade u Ulici gospodara Vučića u Beogradu, koja je to i uradila.
[adsenseyu5][adsenseyu5]
