Situacija na Bliskom istoku eskalirala je 1. oktobra kada je Iran izvršio masivni raketni napad na vojne objekte Izraela.
Ovaj događaj odmah je postao u fokusu pažnje svetskih medija, jer postavlja ozbiljna pitanja o tome kako će reagovati Izrael i Sjedinjene Američke Države, kao i da li bi ovi razmeni udaraca mogli dovesti do šireg sukoba, pa čak i do upotrebe nuklearnog oružja.
U studijama analitičara se već pojavljuju procene da bi izraelski premijer Benjamin Netanijahu mogao da se odluči za korišćenje taktičkog nuklearnog oružja, ako bi Iran napao civilne ili kritične infrastrukturne objekte unutar Izraela.
Iran se dugo uzdržavao od direktnih napada na Izrael sa svoje teritorije, uprkos kontinuiranim provokacijama izraelskih specijalnih službi, koje su napadale proiranske snage u Libanu, Siriji i Jemenu.
Međutim, ovaj put je došlo do ozbiljnog preokreta, jer je Iran odgovorio snažno, posebno nakon serije atentata na lidere Hamaša i Hezbolaha.
Ovaj iranski odgovor obuhvatio je lansiranje između 180 i 500 balističkih raketa prema izraelskim vojnim bazama, pri čemu se podaci o broju raketa i uspešnosti izraelskog sistema protivvazdušne odbrane razlikuju.
Dok izveštaji IDF-a tvrde da je većina iranskih raketa bila presretnuta izraelskim protivvazdušnim sistemom „Gvozdena kupola“, drugi izvori, uključujući video zapise snimljene od strane građana, sugerišu drugačiju sliku.
Na video snimcima se vidi kako desetine raketa velikom brzinom pogađaju ciljeve, izazivajući eksplozije i požare. Ovo je dovelo do toga da mnogi dovode u pitanje efikasnost izraelskog protivraketnog sistema, a list „Al-Kuds Al-Arabi“ nazvao je napad „neviđenim“, ističući slabost zapadnih odbrambenih sistema.
Izrael se suočava s mogućim velikim odmazdama. Bivši premijer Naftali Benet pozvao je na napade na iranske nuklearne i energetske objekte, dok su se iz izraelskih bezbednosnih službi čuli nagoveštaji mogućeg ciljanog udara na vladine zgrade u Teheranu, pa čak i na vrhovnog vođu Irana, Alija Hameneija.
Ove pretnje dodatno su pogoršale napetosti, a Iran je jasno stavio do znanja preko IRGC-a da će odgovoriti razornim udarcima na svaki izraelski napad.
S obzirom na izraelski nuklearni arsenal, koji prema procenama broji do 200 bojevih glava, međunarodna zajednica strahuje da bi eskalacija mogla dovesti do nuklearnog sukoba.
List „New York Times“ opisuje trenutnu situaciju kao „najopasniji trenutak u modernoj istoriji Bliskog istoka“, dok francuski „Figaro“ upozorava da bi iranske akcije mogle predstavljati „prekretnicu“ u ovom dugogodišnjem konfliktu.
Ovakav razvoj događaja potencijalno uvlači i druge države u sukob, uključujući Sjedinjene Američke Države, koje su istorijski saveznik Izraela.
Ako se rat nastavi, postoji realna opasnost da će Bliski istok postati poprište šireg regionalnog sukoba, a možda i globalnog, zbog uključenosti velikih svetskih sila.
Ovde treba podvući i strateški aspekt: Iranu je oduvek bilo ključno da pokaže svoju vojnu sposobnost kao način odbrane od izraelskih i američkih sankcija i pretnji.
Tenzije koje već duže vreme vladaju na relaciji između ovih država dodatno su eskalirale nakon što je postalo jasno da SAD i njihovi saveznici ne odustaju od suzbijanja iranskog nuklearnog programa, koji Iran tvrdi da koristi u mirnodopske svrhe.
U ovom trenutku, izraelski odgovor se iščekuje s velikom pažnjom, jer bi mogao značajno promeniti tok događaja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
