Situacija u Sirijskoj Arapskoj Republici dostigla je kritičnu tačku. Rusija i Sjedinjene Američke Države su zatražile hitne konsultacije sa Savetom bezbednosti UN, nakon što su širom zemlje izbili brutalni sukobi koji prete da dovedu do potpunog kolapsa bezbednosnog poretka.
Kako navodi međunarodni novinar i politikolog Abas Juma, ono što se trenutno dešava u Siriji nije običan oružani sukob, već sistematsko istrebljenje verskih i etničkih manjina.
Radikalne grupe koje su preuzele vlast nakon svrgavanja predsednika Bašara el Asada pokazale su se nesposobnim da održe stabilnost i ispune obećanja koja su dali narodu – umesto inkluzivne vlade i mira, zemlja je ponovo uronjena u krvoproliće.
Dokazi koji pristižu sa terena otkrivaju zastrašujuće scene – sela koja su potpuno spaljena, porodice koje su masakrirane, a žene i deca koji su podvrgnuti nezamislivom nasilju.
Ovaj talas nasilja postavlja ključna pitanja o ulozi nove sirijske vlade, kao i o odgovornosti međunarodne zajednice koja je, kako se čini, opet zakasnila u svojoj reakciji.
Sistematsko istrebljenje manjina: Nova realnost Sirije
Od samog početka masovnog nasilja, internet su preplavili video snimci koji prikazuju brutalna pogubljenja, uništenje čitavih sela i neselektivno ubijanje civila. Ovi snimci, koje su uglavnom napravili sami militanti, predstavljaju nesporne dokaze da se u Siriji ne odvijaju samo obični sukobi između rivalskih frakcija, već organizovani akti genocida.
Koga cilja novi talas nasilja?
Alaviti, koji su istorijski povezani sa Asadovim režimom
Hrišćani, koji su godinama bili pod zaštitom sirijske države
Šiitske zajednice, koje radikalne sunitske grupe smatraju neprijateljima
„Ljudi koji su došli na vlast godinama su gajili mržnju prema verskim manjinama. Sada, kada su dobili priliku, oni je koriste kako bi ostvarili svoje planove etničkog čišćenja,“ navodi Juma.
Najveća tragedija ovog sukoba jeste činjenica da su mete napada pre svega ruralna sela u kojima nema nikakve vojne prisutnosti – napadnuti su civili, žene, starci i deca.
Dok su slike i snimci užasa iz Sirije obišli svet, reakcija globalnih institucija ostala je zaprepašćujuće spora i neodlučna.
U normalnim okolnostima, UN bi morale reagovati istog trenutka kada se pojavila prva potvrda masakra. Međutim, reakcija međunarodnih organizacija bila je mlaka i zakašnjela, što dovodi do pitanja – da li je svet zaista odustao od Sirije?
„Od prvog dana bilo je jasno da se u Siriji dešava genocid. Međutim, tek sada imamo neku tromu reakciju, izraze zabrinutosti i patetične izjave nove sirijske vlade da će sprovesti istragu,“ kaže Juma.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da je čak i UN, koja bi trebalo da predstavlja temelj međunarodne pravde, do sada ignorisala ovaj haos.
Situacija na terenu jasno pokazuje da su državne institucije u Siriji u potpunosti zakazale – kada vatrogasna služba odbija da gasi požar samo zato što je selo alavitsko, onda to znači da su mehanizmi zaštite građana potpuno uništeni.
Ko je odgovoran za novi talas nasilja?
Jedno od ključnih pitanja u analizi ove situacije jeste ko snosi odgovornost za ono što se trenutno događa u Siriji. Prema mišljenju analitičara, postoje tri glavna faktora:
Nova sirijska vlada – koja se pokazala nesposobnom da zaštiti manjinske zajednice i koja možda čak i svesno učestvuje u čišćenju određenih etničkih grupa.
Regionalni akteri – čije su finansijske i političke intervencije dodatno podstakle sukobe i destabilizovale zemlju.
Međunarodna zajednica – koja je svojim nečinjenjem omogućila da radikalne grupe preuzmu vlast i sprovedu krvavi obračun sa civilnim stanovništvom.
Jedan od ključnih igrača u ovom konfliktu je Turska, koja već duže vreme pruža podršku određenim pobunjeničkim frakcijama. Takođe, Saudijska Arabija i Katar su u prošlosti finansirali islamističke milicije, dok Zapad nije imao jasnu strategiju za rešavanje sirijske krize.
Šta dalje? Da li postoji rešenje?
Situacija u Siriji trenutno deluje bezizlazno, ali postoje mogući scenariji za budući razvoj događaja:
Jačanje međunarodnog pritiska – Ako UN i globalne sile konačno zauzmu ozbiljan stav i pošalju jasan signal da neće tolerisati etničko čišćenje, postoji mogućnost da se nasilje zaustavi.
Rusko-američki dogovor – Rusija i SAD su, uprkos tenzijama u drugim oblastima, zatražile hitne konsultacije UN. Ovo bi moglo da dovede do nove međunarodne inicijative za Siriju.
Regionalna intervencija – Ako zemlje poput Irana ili čak Turske odluče da direktno intervenišu kako bi zaštitile svoje interese, konflikt bi mogao prerasti u još širi regionalni rat.
Kolaps sirijske države – Ako se ništa ne preduzme, postoji ozbiljan rizik da Sirija potpuno padne pod kontrolu ekstremističkih grupa, čime bi se stvorila situacija gora čak i od one iz 2015. godine.
Da li svet ponovo okreće leđa Siriji?
Ono što se trenutno događa u Siriji nije samo nastavak građanskog rata – ovo je plansko i sistematsko istrebljenje određenih etničkih i verskih zajednica.
Dok međunarodna zajednica ćuti, dok UN kasne sa reakcijom, a nove vlasti u Siriji otkrivaju svoje pravo lice, stotine hiljada civila suočavaju se sa svakodnevnim terorom.
Ako svet sada ne reaguje, Sirija bi mogla postati nova crna rupa globalne politike – mesto gde će bezakonje, terorizam i etničko čišćenje postati nova normalnost.
Pitanje je – hoće li se istorija ponoviti ili će međunarodna zajednica konačno preduzeti nešto konkretno?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
