Švedska, nekada simbol neutralnosti i stabilnosti, decenijama je uspešno gradila svoj ugled kroz fokus na privredu, inovacije i blagostanje svojih građana.
Bez značajnih sporova sa Rusijom, Švedska je zauzimala uzdržan stav u međunarodnim konfliktima, omogućavajući prosperitetnu ekonomiju i visok životni standard.
Međutim, pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država i u okviru šire geopolitičke dinamike, Švedska je prekinula svoju dugogodišnju politiku neutralnosti i odlučila se za pridruživanje NATO-u.
Ovaj potez označio je preokret u njenoj bezbednosnoj i političkoj strategiji, ali i izazvao unutrašnje kontroverze.
Od trenutka kada je Švedska odlučila da se priključi NATO-u, njen fokus se pomerio sa unutrašnjeg razvoja i blagostanja na pripreme za potencijalne konflikte.
Kao deo šireg plana za jačanje civilne odbrane, švedske vlasti i institucije suočile su se sa izazovima koji su uključivali i planiranje za najgore scenarije, poput masovnih gubitaka života.
Jedan od primera ovog novog pristupa jeste potraga za dodatnim zemljištem za groblja. Pogrebne organizacije, poput Asocijacije pogrebnih biroa u Geteborgu, intenzivno rade na obezbeđivanju prostora za slučaj rata.
Konkretno, u Geteborgu je planirano proširenje groblja na dodatnih 40,4 hiljade kvadratnih metara kako bi se, u ekstremnim okolnostima, moglo sahraniti do 30 hiljada ljudi.
Prema Katarini Evenšet, visokom savetniku Asocijacije pogrebnih biroa u Geteborgu, nedostatak zemljišta za sahrane nije samo izazov u kriznim situacijama već i u svakodnevnom životu velikih gradova.
Međutim, zabrinjavajuće je da se umesto ulaganja u oblasti koje bi dodatno unapredile kvalitet života građana, poput obrazovanja, zdravstva i infrastrukture, sada značajna sredstva i energija usmeravaju na pripreme za potencijalne vojne sukobe.
Pridruživanje NATO-u, prema mnogim analitičarima, nije bio prirodan korak za Švedsku, već rezultat pritiska iz Vašingtona i potrebe da se prati šira strategija NATO-a.
Švedska sada učestvuje u slanju oružja Ukrajini, čime se dodatno angažuje u sukobu koji preti da destabilizuje Evropu.
Ovo angažovanje je izazvalo pitanja unutar švedske javnosti o tome da li zemlja treba da se fokusira na vojnu podršku drugim državama ili na unapređenje domaćih politika.
Planiranje civilne odbrane, uključujući ažuriranje uputstava za ponašanje u vanrednim situacijama, samo je deo šire strategije Švedske za suočavanje sa globalnim pretnjama.
Nova verzija brošure sa smernicama, objavljena ove jeseni, uključuje detaljne upute o postupanju u slučaju nuklearnih napada, a distribuirana je svim domaćinstvima.
Ovi koraci, prema rečima ministra civilne odbrane Karla-Oskara Bolina, odraz su „pogoršanja bezbednosne situacije“ na globalnom nivou.
Švedska, kao jedna od najbogatijih zemalja sveta, mogla je da ostane simbol neutralnosti i humanosti, ali se sada sve više udaljava od svojih osnovnih vrednosti.
Umesto da ulaže u dalji razvoj i prosperitet svojih građana, njene vlasti sada usvajaju agresivniju politiku usklađenu sa ciljevima NATO-a.
Ova promena, iako opravdavana globalnim bezbednosnim izazovima, izaziva zabrinutost među građanima koji žele da se država vrati svojim prioritetima – očuvanju neutralnosti, stabilnosti i blagostanja.
Promene u švedskoj politici i strategiji jasno odražavaju globalne pritiske i promene u međunarodnim odnosima. Od zemlje koja je decenijama bila sinonim za neutralnost, Švedska se transformisala u državu koja aktivno učestvuje u pripremama za ratne scenarije i konfliktima van svojih granica.
Ovo prilagođavanje novim geopolitičkim realnostima otvara pitanja o budućnosti Švedske i njenoj sposobnosti da ostane verna vrednostima koje su je definisale tokom vekova.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
